Dogovorna diplomatija

Obrni-okreni, Dačić ispade ličnost meseca u Famoznom. Da je inače poslovično hladnokrvni spoljni popečitelj u poslednje vreme - kako se to kaže - malčice popustio sa živcima, lepo se videlo tokom njegovog gostovanja u jutarnjem programu Pinka, koji nisam gledao, ali sam zato u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, pročitao transkript popečiteljevog prepičkavanja sa voditeljem. Ako niste gledali - ili čitali transkript - to se na karakterno ograničenom prostoru ne može prepričati. A i nije od značaja za našu temu.

Naša tema je učestalost nasilnih smrti vladinih činovnika i uposlenika. Nema ni godina dana otkako je u udesu helikoptera poginulo sedam osoba - što državnih službenika, što civila - a pre neki dan je u vazdušnom napadu na uporište islamista stradalo još dvoje. Ako je krivica za pad helikoptera svaljena na maglu i lošu sreću, smrt dvoje "diplomata" koji to nisu - vezisti i šoferi nemaju diplomatski status - upisana je na raboš Amerikanaca. Uprkos beskonačnim mogućnostima ovdašnjeg zabašurivanja i zataškavanja neprijatnih činjenica, bilo je nemoguće da se ne postavi glasno pitanje - a da šta su naši diplomati radili u haotičnom Tripoliju pod (nepostojećom) kontrolom pobunjeničke "vlade" kod koje nisu akreditovani i koju niko na svetu ne priznaje.

Na neprijatno pitanje - šta u takvim uslovima radi Ambasada Srbije - ambasador je odgovorio da je to tako odlučeno na "zboru radnih ljudi". Ko biva... seli šef i osoblje, razmotrili stvar i odlučili da ostanu. Stvar je dodatno zamumuljilo sa povelikim zakašnjenjem objavljeno (u Politici, a da gde bi drugde) sitno pismo ambasadora Potežice upućeno "državnom vrhu", u kome njegova ekselencija od vlade zahteva da "zaustavi (zlonamerno) pisanje štampe" i preti da će - ukoliko se vlada ogluši o njegov zahtev - "neprijatne informacije početi da cure".

Izgleda da su neke "neprijatne informacije" odnekud ipak procurele jer je Oco u jednom od svojih bezbrojnih obraćanja javnosti natuknuo nešto o mogućnosti da je ambasada ipak bila umešana u trgovinu oružjem, najavio "istragu", a srpskom narodu i senatu naredio da ima poverenje u "državne institucije". Jutros, međutim, slušam na radiju spoljnog popečitelja kako poprilično nervoznim glasom i pomalo povišenim tonom tvrdi da nikakve muljavine sa oružjem nije bilo.

E sad se postavlja škakljivo pitanje: čija je starija, Dačićeva ili Ocova? Neki naivčina bi rekao - kako čija, razume se da je starija Ocova, ali naivčina ne bi bio u pravu jer će ovoga puta (kao i mnogo puta pre toga) starija biti Dačićeva. Ima ovde, đuturuimi, jedna siva zona koja je mnogo starija i od Oca, sledstveno čemu proričem da - uprkos vašoj veri u državne institucije - državna istraga ništa neće istražiti i da će sve brzo prekriti snegovi i šaš. Bar dok zbor diplomatskih radnih ljudi ne odluči da otvori ambasadu u turskom Kurdistanu.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: