Prisustvo duha

"Došlo zadnje vreme, uloge su zamenjene; Tomo Nikolić ide u biblioteku, a Filip David pravi skandale" - tako je jedan duhoviti pajtaš iz moje kafanice prokomentarisao "nemili događaj" koji se pre par dana dogodio u NBS prilikom dodele nagrade za "Najbolju od najčitanijih knjiga" i koji je - predvidivo - proizveo još jednu srpsku podelu.

V čjom bilo djelo? Na bibliotekinoj svečanosti i uručenju nagrade blagoizvoleo se pojaviti džumhurbaškan Foma Nikolajevič, od čijeg se prisustva - ugledavši ga među cenjenim publikumom - dobitnik nagrade Filip David eksplicitno "ogradio, što je - da li je moglo biti drugačije - srpske domaćine, domaćice, dežurne ibret-efendije i još dežurnije ibret-hanume bacilo u težak amok, a na samoj ivici amoka se našao i kulturni popečitelj, Tasovac, koji je - u cilju kontrole štete - ispustio nekoliko umilnih zvukova o neprimerenosti ograđivanja u kulturi koja je, je li, jedna za sve.

Pokazalo se, međutim, da je najpovređeniji - povređeniji čak i od džumhurbaškana koji se prilično odmereno osvrnuo na Fićino ograđivanje - takozvaniRatko Dmitrović, čovek koga sve rane našeg roda (profesionalno) bole. Nije Dmitrović časa časio. Momentalno je presavio tabak i Davidovo ograđivanje od Fome Nikolajeviča podigao na opštenacionalni nivo. Ko biva... ako se ogradio od predsednika, time je naneo uvredu celom narodu. Koga interesuje ceo tekst - i ko ima stomak - neka ga pročita na sajtu Dmitrovićeve odštampotine, ja ću se fokusirati na jedan detalj, pravi dragulj srpskog džiberskog pokvarenjaštva.

"Da li su Srbi" - zapitao se poslovični Ratko - "negde i nekada zaslužili ovakav odnos prema njihovom predsedniku?" Odmah potom usledio je odgovor. "Izgleda da jesu." "Sam David je" - nastavlja Ratko - "objavio da su sve vreme Drugog svetskog rata njegova majka, njegov stariji brat i on proveli u sremskom selu Manđelos. Tamo su ih Srbi čuvali i sačuvali pod prezimenom Kalinić."

Učinilo mi se na momenat da je Ratku zdravo krivo što su Srbi sačuvali jednog - nezahvalnog kako će se na kraju pokazati - Jevreja, karadušmanina, zmiju i nedrima, a takođe mi se učinilo da je u Dmitrovićev lament ugrađeno i upozorenje Srbima da ubuduće - ako opet izbije neki pičvajz - ne ponavljaju sličnu grešku.

Šta mi se još učinilo? U prvi mah mi se učinilo da ograđivanje od nečijeg pukog prisustva i nije baš u duhu tolerancije, ali mi se potom javilo da je Tomo dobio - doduše u blažoj formi - upravo ono što je zaslužio. Sećate li se kako je džumhurbaškan radosno proricao Đinđićevu smrt i kako je - nakon što se proročanstvo ispunilo - blagoizjavio da će prodati stan jer, tankoćutan kakav je, ne može da živi u bulevaru koji nosi Đinđićevo ime. Kako se ono kaže - kakvim sudom sudiš, takvim će ti biti suđeno.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: