Otkrivanje razotkrivanja

Koliko je prošlo - ne više od desetak dana - otkako smo ovde (po ko zna koji put) raspravljali o bedi zloupotrebe mrtvih ljudi u seljačko-cincarske, dnevnopolitičke svrhe, a srpska nekrofilija je ponovo podigla glavu. Njena nedužna žrtva ovoga puta je bio veliki pisac, Borislav Pekić, a povod "otkrivanje" njegovog spomenika na Cvetnom trgu. Tu - kako ćemo videti - problem nije bio otkrivanje spomenika, nego ličnost "otkrivača", Oca Vučića.

Čitam u novinčinama da se u cenjenom publikumu okupljenom na "otkrivanju", našlo i nekoliko demokrata "sa dna kace" koji su Pekićevoj udovici, Ljiljani, spočitnuli da je - pristajući da spomenik otkrije Oco - oskrnavila uspomenu na pokojnog muža, na šta je gospođa Pekić - po meni preblago, trebalo je da ih masovno otera u 3LPM - odgovorila da su demokrati imali iha-ha vremena da Pekiću podignu spomenik, ali da su to iz nepoznatih razloga propustili da učine.

Ako su ti razlozi za širu javnost nepoznati, za mene nisu, pa ću ih - u stilu onog Asanža - otkriti i podastrti javnosti. Demokrati Pekiću nisu podigli spomenik iz prostog razloga što ih je za Pekića - ali i za vrednosti koje je zastupao i za ono što je pisao - savršeno boleo Crven Ban. Hoću da kažem - u Pekićevim knjigama nema slika golih žena, nema seksa, nema uputstava za laganje, a naročito nema para, što su stvari koje su Pekića učinile apsolutno neinteresantnim za demokratske glavešine.

Koji su, svejedno - ipak je Pekić Pekić - nastavili da polažu svojinska prava na velikog pisca, sledstveno čemu su se zdravo uzibretili kada je Oco - svetogrdnim činom otkrivanja spomenika - otuđio njihovo vlasništvo. Odnekud, iz off-a, oglasio se i Dragoljub Mićunović koji je srpskom narodu i senatu obznanio da će - imajući u vidu ko sve danas otkriva spomenike velikanima - dobro porazmisliti da li uopšte da umre (iz čega se da zaključiti da Mićun sebe ubraja u velikane i da najozbiljnije računa na besmrtnost), da bi solilokvij začinio podsećanjem na to šta su sve radikali rad(kal)ili Pekiću na davnašnjim izborima u Rakovici.

Pokojni Pekić jeste bio veliki pisac, ali - idealista kakav je takođe bio - nije bio baš najupućeniji u finese demokratske seljačko-cincarske politike, pa je - ne upitavši se zašto se u Rakovici nisu kandidovali Mićun, Koštunica i proči velikani - hrabro izašao Šešelju na megdan i izgubio. Meni se još onda učinilo da je Pekić svesno prinet na žrtvu, a sada mi se čini da smo tada svi izgubili - i to za sva vremena - a da smo izgubili zato što ondašnja opozicija, uz nekoliko časnih izuzetaka, nije bila nikakva alternativa - što se pokazalo koliko sutradan nakon pogubljenja Zorana Đinđića - i da ćemo nastaviti da gubimo sve do jednog dana u dalekoj budućnosti u kome će - Boško Obradović, recimo - otkriti spomenik Dragoljubu Mićunoviću.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: