Večiti malograđani

Baš se ovih dana pitam gde li nam je Marinko M. Vučinić, zašto se ućutao, zašto ga nema u Danasu, šta li sanja, šta mu se događa - kad eto ti Marinka, ovoga puta u ulozi pozorišnog kritičara. Uočio neke nepravilnosti u Pakovićevom - kako MMV kaže - "tzv. libretu", pa krenuo da - onako, na način palanački - raskrinkava "Filozofiju palanke", taj večiti trn u očima palanačkih "intelektualaca".

Nije mi promaklo da je MMV u međuvremenu uzavanzovao u čin "programskog direktora Centra za proučavanje informacionih tehnologija". Nije to mala stvar. Pod tako mudrim programskim rukovodstvom informacione tehnologije bezbeli će da procvetaju. Vi sad - takođe bezbeli - očekujete da oplajpičim Marinkovu pozorišnu kritiku, ali ništa od tog posla; počeo sam da čitam, ali sam - zbog jezive smornosti podastrtog štiva - odustao... Šta da vam pričam - Marinko par lui meme.

Rečeno uopšte ne znači da neće biti reči o palanci. Za razliku od Konstantinovića - čiju, inače, "Filozofiju" izuzetno cenim - ja nisam sklon da olako odbacim palanku i palanački duh. Naprotiv! Držim da je palanka - sve dok se ne otrgne kontroli - sjajno mesto za život. Držim, štaviše, da je Srbija - uzimajući u obzir njenu istoriju, veličinu i još koješta - trebalo da bude zemlja idiličnih sela i ušuškanih palanki, a da njen glavni grad - prestoni Beograd - bude varoš od, da kažemo, najviše 600.000 duša.

Konstantinović je tačno uočio (i odlično opisao) palanačku psihologiju i filozofiju, ali - ne znam kako ovo da formulišem - ta filozofija i psihologija nisu neka "srpska posebnost", možete se o tome - i to na zabavan način - obavestiti iz romana Edena fon Horvata "Večiti malograđanin". Palanački duh je dominantan svugde na ovom svetu, - samo na srećnijim mestima, gde se održava u stadijumu ekspres lonca - ne pravi nikakvu štetu.

Da ne dužim - bez idiličnih sela i uzornih palanki nema ni jake metropole. Ovde već zalazimo na teren famoznih srpskih posebnosti. Prenebregavajući gorepomenute činjenice - istorijsko nasleđe, veličinu, itd. - naše dominante elite (koje, naravno, više nisu "naše", nego su komunističko-okupatorske) došle su na epohalnu ideju da seljačke pretvore u građane, a palančane u velegrađane i u tome su u potpunosti uspele - seljaci su sišli u palanke, a palančani se preselili u Beograd, samo što su - kao posledica uspešne industrijalizacije i urbanizacije - jednim potezom uništeni i sela i gradovi, a naročito su opustele palanke, tako da će Beograd - možda i skorih dana - postati glavni grad ničije zemlje, ali, ako je za utehu, neće oskudevati u "Centrima za proučavanje informacionih tehnologija".



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: