Izborstvo i policajstvo

Razumem nezadovoljstvo, pa čak i gnev, izazvan najavom već poslovičnog policajnog popečitelja da će predstojeće izbore kontrolisati policija, ali - ka i vazda - ne razumem ovoliki ibret. U kojoj su to zemlji ibret hanume i gospoda živeli, na kakve su se to visoke standarde navikli, pa im teško palo ono što, fakat, jeste teško, ali što je, da kažemo, notorno, a notorno je da je Srbija od svog nastanka bila - i da će do neodređenog dana u dalekoj budućnosti, kada se drugačije naredi ostati - policajna država per excellence.
                        
To je tome tako zato što srpski državotvorci - počev od mog omiljenog tirjanina, Kodže Miloša, zaključno sa ekstremno mi neomiljenim Koštunicom, kome je otežavajuća okolnost što je doktor prava, a nije Kodža i što je Kodža dobijao, a on gubio teritorije - ni u jednom momentu državu nisu mogli da zamisle drugačije nego kao lanac policajno-žandarmerijskih stanica. Ne kažem da je policija nevažna za državu i da policajni posao - kako to ostareli hipici smatraju - treba da se svede na regulisanje saobraćaja i pomoć hendikepiranim licima prilikom prelaska ulica - policija je tu da - kad zatreba i silom - održava red, ali tu ima jedno - "ali".

Da bi red i (umal' ne zaboravih) poredak bili održavani, red i poredak najpre moraju biti uspostavljeni, a to u Srbiji nikada nije bio slučaj. DŽaba policajni aparat tamo gde reda i poretka nema i gde su, što je još crnje i gore, "patriotski" intonirana kršenja reda i poretka društveno poželjan (i nagrađivan) vid ponašanja. Možda će vam se učiniti da je nevažno - samo znajte da u ovakvoj državi živite upravo zato što vam se to vekovima čini nevažnim - ali ću vas ipak podsetiti na prošlogodišnju aferu "Ćirilica", u kojoj se naročito istakla papirno-čelična lady, LJilja Smajlovićka.

Presavila bila Smajlovićka vila tabak i od države Srbije zatražila - a mene još uvek iskreno čudi da joj država nije želju ispunila (pesnik se probudio u meni, vidite li vi to) - da se novinčine serbske štampane na srbskoj ćirilici oslobode od po zakonu za sve obaveznog plaćanja takozvanog PDV-a. Ne kažem da je Smajlovićku trebalo ispendrečiti - mada bi pendrečenje bilo najefikasnije - zato što je (iz uzvišenih, je li, pobuda) nasrnula na zakon, ali joj je sa nadležnog državnog mesta svakako morala biti skrenuta pažnja da je plemenitost njenog srebroljublja u suprotnosti sa važećim zakonima, a da sam, recimo od strane države ja delegiran da Smajlovićki na to skrenem pažnju, takođe bih joj skrenuo pažnju na (suptilnu) vezu između odsustva reda i poretka i ugroženosti ćirilice. Jer pazite, u državi u kojoj svako - samo li se pozove na neku "svetinju", radi šta hoće, logično je da svako i piše (i štampa) kako hoće, a još logičnije je da izbore kontroliše ko hoće i kako mu dune. Baš se danas džaba nakrečih, a đuturumi?



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: