Marikina presuda

Subota je dan predviđen za kulturu, ali ovoga će puta biti posvećena pravosuđu. I to ne bilo kom, nego haškom, belosvetskom a opet našem. Pretpostavljam da pogađate v čjom djelo i da delite moje mišljenje da je oslobađajuća presuda bivšem haškom sužnju vojvodi Šešelju sve druge teme učinila nezanimljivim. Pa kad je tako, pređimo na stvar.

Komedijant slučaj je udesio da uoči čtenija presude potegnem na duži put, a kad sam na putu, u cilju razbijanje dosade, volim da slušam radio, što u datom slučaju - otkako se B92 prevorio u Play - znači Beograd 1. Elem, u neko doba krenu na radiju emisija zvana Talasanje, u celosti posvećena iščekivanju višnje odluke - umal ne rekoh Strašnog - Haškog suda. U cilju pravovremenog i objektivnog informisanja javnosti voditeljka je, kako to ide, u studio dovele stručne goste, dvojicu advokata, od kojih je jedan - sam se time pohvalio - vaktile bio JexSov savetenik. Što nije sasvim beznačajno za pripovest.

Bilo je u emisiji mnogo zanimljivosti, neke ću i pomenuti, ali meni je najzanimljivija bila adolescentska da kažemo, fascinacija dvaju uglednih advokata ličnošću, delom i pravničkom veštinom "gospodina doktora Šešelja". Nije bilo lepe reči koji g.g. advokati nisu našli za Šešelja - "borca za sopstvenu stvar" - sve usput nagađajući koliko li će haške kadije odrapiti vojvodi. U neko doba - negde na prilazima Koceljevi, opštini koju je nedavno pohodio i Oco - voditeljka je dramatičnim glasom, uzrdhtalim od snažnih emocija, srpskom narodu i senatu blagovestla da je Šešelj oslobođen po svim tačkama i da je - od sad pa nadalje - slobodan čovek.

Toliko je voditeljka bila obradovana blagom vešću da sam, grešna mi duša, u jednom trenutku pomislio da je maličice i pišnula od sreće, a ne manje obradovani bili su i gostujući advokati koji verovatno nisu pišnuli, ali su zato počeli da kenjaju. I to na veliko. Te velika pobeda! Te to sad treba iskoristiti.(Za šta?) Te moglo se to i očekivati. Što se fakat i moglo, jer su trezveni pravnici poodavno ustvrdili da optužnica protiv Šešelja stoji na klimavim nogama.

Interesantno je, između ostalog, da su i hrvatska i srpska strana presudu - svaka, naravno, iz svoje perspektive - "ocenile" kao debakl Haškog kadiluka. A možda vas interesuje kako je ja "ocenjujem"? Isto kao i Šešelj - savršeno me za nju boli dupe. Doduše iz razloga drugačijeg od Šešeljevog. Jer pazite, sa stanovišta takozvanog opšteg dobra, maltene je nebitno da li Šešelj čami u zatvoru ili se šeta po Beogradu jer on, poput uranijuma i ostalih radiokativnih matereija, za zidove ne haje, zrači kroz njih i pustoši sve što se opustošiti može, tako da bi vojvoda - ima on smisla za humor - kao moto svoje predizborne kampanje mogao upotrebiti tizer za film Alinen protiv predatora, donekle izmenjen tako da glasi - ko god da gubi - uključujući Oca i Fomu - ja dobijam. Jer nabijam. Kod Marike, na karike.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: