Nesportska hala

U društvima koja su srušila sve mostove prema realnosti, koja su sva vrata pozatvarala guzicom i koja glavne mostorušitelje slave kao nacionalne heroje, sasvim je logično da se događaji ponavljaju. Naprosto nemaju izbora. Naročito tokom predizbornih kampanja. V čjom sad bilo djelo? Eh, v čjom. Ako sam onomad - polazeći na put - na vestima radija Beograd čuo blagu vest o šešeljooslobađanju, prekjuče sam - vraćajući se sa puta - čuo crni glas o bombi (i rafalima) bačenoj na halu u kojoj je Oco trebalo da se obrati srpskom narodu i senatu na Kosovu. 

Nakon što sam se obavestio da - Bogu hvala - žrtava u ljudstvu nije bilo, momentalno sam pomislio: Ode nam Laslo Blašković! Zašto sam to pomislio? Jesam li u zavičaju jeo gljive ludare? Kakve veze ima Laslo Blašković sa bombom iz Zubinog Potoka? Eh, kakve. Laslo Blašković je direktor Narodne biblioteke Srbije, a zna se šta sledi kad god se u srpskim zemljama u dijaspori uoči gostovanja srpskih političara pronađe skriveno oružje ili, daleko bilo, pukne bomba - direktor Narodne biblioteke Srbije leti kao kufer.

Tako je, ako se sećate, bilo prošli put, iako ne na Kosovu, nego u Banjaluci, uoči nastupa JexS-a i njegove svite. U sportskoj hali beše pronađeno neko skriveno oružje, digla se onolika furtutma, čuli su se panični povici "ubiše knjaza", da bi se na kraju ispostavilo da oružje uopšte nije bilo namenjeno bratoubilaštvu nego Crnoj berzi. Ali za Sretena Ugričića - tadašnjeg direktora NBS - spasa nije bilo. Odleteo kao kufer.

Lasla Blaškovića slična sudbina, pretpostavljam, neće zadesiti, ali samo zato što bomba nije eksplodirala u sportskoj hali, nego u Domu kulture, pa kao što onomad nije smenjen direktor sportskog centra, nego direktor Narodne biblioteke, sada bi - po analogiji, bato - za Mladenovac, umesto Lasla, trebalo da bude viđen direktor hale Pionir.

Dosta je bilo ćeranja komendije. Glavnougroženi se Oco - to mu se mora priznati - u Zubinom Potoku poneo mnogo hladnokrvnije i pribranije nego JexS u Banjaluci. Neka ne pucaju na nedužne radnike, neka pucaju na mene, tako je nekako rekao, ja ću svejedno i dalje držati čas - ovo nije on rekao, to sam ja dodao, ali morate priznati da zvuči kao da je rekao Oco. Takođe je - velikodušan, kakvim ga je Bog sazdao - rekao da će se "boriti" i za dobrobit bombaša i pucača i njihovih familija. Ja, međutim, da sam na Ocovom mestu, ne bih išao tako daleko u velikodušnosti i praštanju, nego bih - u granicama svojih skromnih mogućnosti - poradio na tome da se bombaši privedu k poznaniju prava, a potom bih poradio i na reviziji (polu)oficijelne državne ideologije koja naučava da se sve rešava silom. Ali to bih uradio ja, koji ne da džabe krečim, nego ću - kako stvari stoje - skorih dana plaćati da nekom okrečim stan. Ili sportsku halu.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: