Srpstvo i policajstvo

Otvorih jučerašnjom kolumnom policajnu Pandorinu kutiju, čestnejši čteci. Može biti da sam zato svunoć sanjao policaje - "sve brđane kršne, orne da pretuku", što reko Brana Petrović - kako me, ovako sakatog, isukanih pendreka ganjaju niz Makedonsku ulicu dok Smajlovićka s balkona najstarijeg balkanskog lista dovikuje: "Udri bandu, on će mene da pendreči! Udri!"

Malo komendije nikad nije na odmet, ali treba zasvirati. za pojas zađenuti, pa se okrenuti ozbiljnim temama, a policajna država je jedna od najozbiljnijih. Temelj uspešne policajne države nije - kako bi se u prvi mah moglo pomisliti - jako policajstvo, nego slabo i neuko građanstvo koje državu - delom i državinom krivicom - ne vidi kao ono što bi ona trebalo da bude - da sad ne obnavljamo gradivo šta je to - nego je doživljava ambivalentno: sa jedne strane kao Deda Mraza, kasicu-prasicu i Zavod za zapošljavanje, a sa druge kao neprijateljsku silu koja čoveku ne dozvoljava da živi slobodno, da dane dušom, da ćeifne, da se razmahne, da - kad mu dune - pretuče ženu ili da na takozvanoj javnoj površini napravi privatnu garažu ili vikendicu.

Ako ste u gornjem opisu prepoznali jednu državicu na brdovitom Balkanu koja ima slavnu i tešku istoriju, idemo dalje. Budući da je fizički, finansijski i u svakom drugom pogledu, nemoguće da rečena državica svim svojim građanima bude Deda Mraz, kasica-prasica i Zavod za zapošljavanje, deo građanstva, a naročito seljaštva, kome se - na slobodnim izborima, je li - posrećilo da mu to bude, u ostatku državine populacije vidi zaklete neprijatelje. I - znate šta - u tome i ne greši mnogo.

Ako ste u ovom opisu prepoznali jednu balkansku političku scenu, idemo još dalje. "Više nego ubedljiva" pobeda na izborima, pored ostalih pogodnosti, pobednicima u miraz donosi u Srbiji tradicionalno popularna "ministarstva sile" koja, pak, pobednike - budući da gospodare kasicom-prasicom - gledaju "kao malo vode na dlanu" i strogo vode računa o pobedničkoj dobrobiti i bezbednosti, a kad zatreba, stanu iza policajnog popečitelja, da se slikaju. I da - zašto da ne - malčice priprete.

Rekao bi čovek da je goreopisano recept za idiličan život. Ali, na Crven Ban, uopšte nije. Jer - šta? Zaokupljeni brigom o bezbednosti državnika, državni policaji naprosto nemaju vremena da vode računa o bezbednosti države, pa država - viđi vraga - mic po mic potone u bezakonje, a od države - naravno, po nalogu Vatikana, Vašingtona i Brisela - počne da se otcepljuje kome god se navije. Ako ste i ovo utuvili, onda se nemojte ibretiti što u takvoj državi ministarstva sile - ako već nisu s raskida da nekog, po nalogu "odozgo", streljaju - namerače da i izbore kontrolišu. Ima li tome leka? Ima, jašta! Treba ispendrečiti sve koji ne misle kao ja. Na čelu sa Smajlovićkom. Da joj vratim za sinoć. Tako to ide.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: