Velika čistka


IAKO JE RUKOVODSTVO RTS OBJASNILO DA 1500 SVOJIH RADNIKA ŠALJE NA PRINUDNI GODIŠNJI ODMOR ZBOG UŠTEDE, OČIGLEDNO JE DA JE REČ O ČIŠĆENJU NAJMOĆNIJEG MEDIJA OD LJUDI SA KOJIMA SE VLAST NE SLAŽE I OD ONIH KOJI POSTAVLJAJU NEPRIJATNA PITANJA

Naviknuti na svako zlo i nesreću, Beograđani se ovih dana ne uzbuđuju previše posmatrajući omanju grupu prekobrojnih radnika RTS koja se od utorka 12. januara svakodnevno okuplja na platou ispred Takovske 10. Višemesečno šikaniranje ideološki nepodobnih novinara i članova Nezavisnog sindikata ove kuće kulminiralo je dan ranije kada su, prilikom dolaska na posao, svi zaposleni morali da predaju svoje propusnice koje su posle kompjuterske provere vraćene samo nekima. Ostali (trenutno ih je, po podacima Nezavisnog sindikata, samo u TV Beograd 332, a procenjuje se da ih je ukupno 1300) više nisu mogli da uđu u dobro čuvanu zgradu. Nekima nije dozvoljeno čak ni da pokupe svoje "krpice". Ne treba posebno naglašavati da nije bilo nikakvih pismenih rešenja – izopštenici su iz kuloara saznali da su na prinudnom godišnjem odmoru i da će ubuduće primati 80 odsto plate (na rešenjima koja su portiri počeli da uručuju tek 14. januara, nije naveden datum povratka na posao).

Da poniženje bude veće, ovi ljudi su primorani da svakog dana dolaze i da se iz portirnice javljaju svojim urednicima jer su obavezni da se na eventualni poziv redakcije jave na posao u roku od 48 sati, a ukoliko se utvrdi da ih tri dana nije bilo i da nemaju opravdanje, preti im otkaz. Tako su, u stvari, podnevni protestni skupovi donekle iznuđeni jer svi ionako moraju doći na obaveznu prozivku. Slična je situacija i u Radio-Beogradu, u Televiziji Novi Sad, u Prištini, a ukupan broj prinudnih "neradnika" u RTS procenjuje se na više od 1500 ljudi (zvaničnih podataka, naravno, nema).

KORIST I ŠTETA: Rukovodstvo Televizije ovakve postupke dovodi u vezu sa početkom racionalizacije preglomaznog preduzeća. Navodeći podatak da je pod udar mera palo 20 odsto zaposlenih u sektoru programa i 30 odsto ljudi iz administracije, Vlado Milošević, rukovodilac Poslovne jedinice istraživanja (ma šta to značilo) tvrdi da su posredi razlozi "isključivo ekonomske prirode". Pridružio mu se i provladin sindikat RTV Beograd saopštenjem u kojem, između ostalog, stoji da je "odluka o prinudnim odmorima iznuđena mera i da je rezultat nepravedno uvedene ekonomske blokade prema našoj zemlji" i da "RTV Srbije mora deliti sudbinu svojih pretplatnika". Neuobičajeni altruizam na račun sopstvenih radnika potkrepljuje se tvrdnjom da zahvaljujući prinudnim odmorima pretplata neće mnogo porasti.

Ovolika briga na koju pretplatnici do sada nisu bili naviknuti svakako bi bila hvale vredna da se priča o uštedi ne temelji na nesigurnim argumentima. Naime, radnik na prinudnom odmoru prima 80 odsto plate i nema pravo na markicu za prevoz, kao ni na topli obrok, što predstavlja uštedu od 37 odsto plate. Prosečna primanja iznose oko 200 hiljada dinara, pa se prostom računicom dolazi do uštede od najviše 111 miliona dinara mesečno (realna suma je svakako manja jer je na prinudni odmor, mimo svih pravila, oteran jedan broj invalida rada i onih koji rade skraćeno). Samo od predizborne kampanje Televizija je zaradila oko 10 milijardi dinara, dakle sto puta više. Osim toga, sekund reklame u udarnim terminima košta 60 hiljada dinara, pa se mesečna ušteda postignuta teranjem ljudi na prinudni odmor može pokriti tridesetominutnim emitovanjem EP poruka.

Ako se već govori o finansijskim efektima, ne treba smetnuti s uma ni štetu koja će svakako nastati odlaskom većeg broja kvalitetnih inženjera i tehničara koji su, uz pomoć "štapa i kanapa", nekako uspevali da održe u životu zastarelu tehnologiju. Rezervnih delova nema (posebno su ugroženi predajnici) jer je rukovodstvo Televizije radije trošilo novac na druge investicije, a kada se tome dodaju efekti ekonomske blokade, jasno je da situacija postaje kritična. Poznato je da od dve emisione elektronske cevi za satelitski sistem jedna ne radi, a druga je na izdisaju. Takva cev u normalnim okolnostima košta oko 50 hiljada maraka, a pod sankcijama možda i četiri puta više. U takvim okolnostima na prinudni odmor se šalje Momir Kovačević, glavni inženjer za nabavku rezervnih delova, inovator, šef tima čije tehnološko rešenje donosi Televiziji uštedu od 250 hiljada dolara godišnje, ili Lazar Lalić, glavni inženjer za održavanje predajnika Prvog programa RTV Beograd.

Valja naglasiti da nisu pošteđene čak ni one službe koje donose prihod: realizacija pretplate i računski centar u Košutnjaku. Nije teško izračunati štetu koja nastaje kada iz računskog centra, koji radi u tri smene, ode 30 odsto ljudi. Verovatno su otišli upravo oni koji su upozoravali na promašene investicije poput kupovine 120 "Olivetijevih" personalnih računara (po 1600 dolara svaki). Osamdeset računara sada uglavnom skuplja prašinu (ostali nisu stigli zbog u međuvremenu uvedenih sankcija), iako se za taj novac mogao nabaviti kvalitetan centralni računar koji bi zamenio ostarelog i oronulog američkog kolegu nabavljenog još u toku sedamdesetih.

Razlozi za čistku, dakle, nemaju mnogo veze sa ekonomijom. Predsednik Nezavisnog sindikata Televizije inženjer Lazar Lalić kaže:

"Teškoće u kojima se nalazi RTS predstavljaju paravan za političku čistku. Umesto da odgovaraju zbog katastrofalnog stanja u koje su doveli kuću, rukovodioci prave spiskove nepodobnih na kojima se nalaze ljudi koji su dugo ukazivali na lošu poslovnu politiku. Tehnički sistem je ugrožen jer se oprema i rezervni delovi mogu nabaviti samo iz uvoza. Rukovodstvo je svojom politikom u poslednje dve godine ostavilo sistem bez rezervnih delova i tako dovelo u pitanje proizvodnju i emitovanje programa, a u tom periodu su davani prioriteti sumnjivim investicijama kao što je izgradnja RTV doma u Aberdarevoj. Oni sada ne prezaju da na prinudne odmore šalju i ljude koji rade na vitalnim tehničkim zadacima – zbog političke nepodobnosti ili zbog javnog raskrinkavanja njihove poslovne politike."

PREKOBROJNI: Činjenica da je beogradska Televizija samo do juna protekle godine bez konkursa primila 147 novih radnika (neki su preuzeti od drugih redakcija, a neki su došli uz pomoć "prekodrinske veze" Krste Bijelića) i da je baš ovih dana u radni odnos primljeno šest novih saradnica Informativnog programa definitivno obara tezu o uštedi. Brojni sagovornici "Vremena" koji rade u tehničkim službama Televizije smatraju da rukovodstvo, po već poznatom receptu, sistematski upropašćava preduzeće kako bi oborilo realnu cenu i kasnije se, za male pare, dokopalo kontrolnog paketa akcija. Zato su, tumači se, i najureni stručnjaci koji su na to upozoravali.

Inače, među isteranima je najviše članova Nezavisnog sindikata, kao i novinara koji su i do sada, zbog svojih glasnih razmišljanja o uređivačkoj politici kuće, kao i zbog odnosa prema profesionalnim obavezama, bili na "belom hlebu". Do sada poznat spisak je impresivan jer su se na njemu našli i iskusni profesionalci dobro poznati u javnosti: Milica Lučić-Čavić, Branka Mihajlović, Mihajlo Kovač, Nebojša Janković, Jasna Šestak, Petar Lazović, Ivan Brzev, Vlado Mareš, Jarmila Ćelović... Tu je i književnik Čedomir Mirković, dugogodišnji urednik Školskog programa, zatim njegov kolega Filip David, pa Vuksan Lukovac, najbolji montažer u zemlji... Stiče se utisak da je jedini kriterijum bio kvalitet i poznato ime, što je Milicu Pešić nagnalo da izjavi kako je ponosna na to što se nalazi u takvom društvu. Dragan Nikitović, poznati sportski novinar koji je na Televiziji proveo 32 godine, zapaža:

"Ovakve postupke rukovodstva ne mogu drugačije objasniti nego kao želju da nas do kraja ponize. Pogaženi su svi propisi, pa i elementarne norme ponašanja. Među nama se našao i jedan broj ljudi koji se nisu politički eksponirali, niti su bili članovi Nezavisnog sindikata. Oni su, jednostavno, žrtvovani da se 'Vlasi ne sete', odnosno da se prikrije obračun sa ideološki nepodobnima."

Slična je situacija i u Radio-Beogradu gde je iz Prvog programa isterano 58 ljudi, što čini ukupno 20 odsto zaposlenih. Posebno su obogaljene Informativno-politička i muzička redakcija. Otišli su: Slobodan Stupar, Rade Radovanović, Branislav Čanak, Ivana Stefanović, Olivija Rusovac... Ivana Pribićević i Rade Veljanovski tražili su od rukovodstva da budu stavljeni na listu, solidarišući se tako sa kolegama. I poznati režiser Želimir Žilnik dao je ostavku na funkciju urednika Kulturno-umetničkog programa TVNS u znak protesta zbog čistke u toj kući (za sada su tamo isterana 72 zaposlena). Zapaža se, međutim, da su primeri solidarnosti upadljivo retki. Grupi najupornijih koja protestuje ispred Takovske 10 ne pridružuje se niko jer vlada strah pothranjivan pretnjama da se neće završiti samo na tome i da će svakog ponedeljka spisak biti dopunjivan.


VREME BR.117, 18. JANUAR 1993.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: