Bulevar srpskih imbecila

Pozvala me prekjuče novinarka Politike i zamolila da dam izjavu povodom, sada već usvojenog, predloga čaršijskih vlasti da se prostor od glavnog ulaza u Rotopalanku do ćoška Makedonske i Cetinjske nazove Trg Politike.

Moja je malenkost, motivisana kolegijalnošću, blagoizvolela izjaviti da joj je potpuno svejedno hoće li rečeni prostor poneti Politikino ime ili neće i dodala da joj se čini pomalo besmislenim nazivati ulice imenima novina, makar one bile "najstarije, najuglednije, najidentitetskije" i pročaja "naj". Jutros, međutim - pogledavši u mojoj kafanici TV vesti i prelistavši novinčine - shvatih, da je nazivati beogradske ulice imenima novina sasvim logično u zemlji u kojoj je poletanje jednog aviona ako ne baš istorijski, a ono događaj dana, dostojan prisustva Oca Vučića i svite. Potom se zapitah - kakav li bi tek džumbus nastao da je sa aerodroma Nikola Tesla poleteo srpski spejs šatl, a onda se opsetih da ta letelica košta otprilike koliko petogodišnji budžet Srbije i da Oco, svita i Smajlovićka (kao izveštač) na našu sveopštu žalost, nikada neće odleteti na Mars. A baš šteta, jer im je na toj planeti u neku ruku i mesto. Nije to bio kraj mojih jutarnjih smatranja na temu novindžijskih trgova i ulica. Šta, pomislih, ako Dragan J. Vučićević (stalno se pitam šta li će mu ono "J", ne može se on pomešati s nekim drugim) potegne kod Oca, pa mu - u svom čuvenom stilu - skreše u lice: dozvoljavaš, Oco, da Politika, koja se s tobom sprda, dobije trg, a moj (i tvoj) Informer čami u nekom budžaku i šta - zapitah se potom - ako DJV ubedi Oca da Oco demokratski ubedi beogradskog kajmakama da ulicu Bulevar kralja Aleksandra prekrsti u - Bulevar Informer.

Ako bi se to dogodilo - a to nije nemoguće koliko trenutno izgleda - Smajlovićka bi garant u nekom svetonedeljnom broju Rotopalanke objavila tekst u kome bi - takođe u svom stilu - srpskom narodu i senatu obznanila da to nema smisla jer da "informer" nije srpska reč i da bi - ako je višnjom silom do toga već došlo - ideju trebalo proširiti, nesrpsku reč prevesti i rečeni bulevar nazvati - Bulevar srpskih cinkaroša.

Na kraju se zapitah - da li je, makar u snu, moguće da se bečka Ringštrase preimenuje u Trg Noje Fraje Prese ili da se - hajde da idem niz dlaku Smajlovićki, rusofiličarki - moskovska ulica Arbat preimenuje u Avenija Komsomolskaja Pravda. I dođoh do zaključka da to ni u Beču, ni u Moskvi, pa čak ni u snu nije moguće. A to što je u Srbiji moguće - i ne samo moguće, nego i probitačno i isplativo - razlog je zašto u Beogradu nije moguće ono što je moguće u Beču i Moskvi. Razmislite o tome, ako niste zauzeti gledanjem stote reprize poletanja istorijskog aviona. I ja ga upravo posmatram na kafanicinom televizoru. I umal da zaboravim - fasten your seatbelts.       



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: