Ko te kara nek ti piše pjesme

U pravu je Teofil Pančić – Smajlovićkina Politika nije glasilo režima nego organ beogradske čaršije, što će reći famoznog "slavskog pojasa”, što će opet reći – konfederacije kilavih Radovana i jalovih mufljuza koji – udruženi i složni u srpskoj neslozi – ispod žita daju ton apsolutno svemu u Srbiji.

U praksisu to izgleda ovako. Ako si miljenik čaršije – a miljenikom čaršije se postaje na dva načina, ili uvlačenjem nekom od značajnih čaršilija u dupe ili, pak, davanjem mindže nekom značajnom ćaršiliji – onda sa dva-tri polupismena knjižuljka očas postaneš ćlan SANU, a ako miljenkik čaršije nisi, čaršija te neće baš politi katranom i posuti perjem, ali će te – da bi stvorila prostor za čaršijske dupeuvlakače i mindžodavateljke – držati podalje od svih mesta koja čaršilije smatraju unosnim, značajnim i bitnim. Tako to ide od devetnaestovekovnih beogradskih vremena, koja je Pekić blistavo opisao u Zlatnom runu. I tako će to ići do kraja sveta.

Nije to, međutim, tema naše današnje kolumne, naša tema je Smajlovićkin tekst postavljen u četvrtak na Rotopalankin sajt, potom sa sajta uklonjen, a u štampanom izdanju – iz nekog razloga – neobjavljen, tako da sam primoran da o tome šta je Smajlovićka mudroslovila pišem po sećanju.

I – šta kažem, šta kaže Smajlovićka? Kaže veleglodurka da je odluka beogradskog medžlisa da se deo Makedonske ulice preimenuje u Trg Politike veliki dan za Srbiju i da, koliko od juče, adresa Politike neće biti Makedonska 29, nego Trg Politike br.1. O jade orijentalnog uma koji misli da sve počinje sa njim i koji nije u stanju da pojmi da je i adresa deo tradicije. Valjda svako funkcionalno pismen na ovom svetu zna šta je Downing street 10, a šta je Ke d Orsej, iako su to u stvari adrese Vlade NJenog Večičanstva i MIP-a Republike Francuske.

Osim otužnih, poslovično saharinskospomenarskih uvaljivanja dubara, bulažnjenja i samohvalisanja, umotanih u svilenkasti rotopapir, Smajlovićka se u tesktuljku požalila i na "neke” (koje to "neke”) koji "nas” (koje to vas) ne vole, ali "nas” baš onako žestoko ne vole i koji će – bezbeli – pući od muke što je Politika dobila trg.

Ne znam za ostatak "nekih”, meni za to što je Politika dobila trg puca Crven Ban jer ne stanujem na novopečenom Trgu Politike i sledstveno neću biti u situaciji da menjam dokumente i sve ostalo što podazumevaju sve besmislenije promene imena ulica. LJilji Smajlovićki (zadnja pošta Trg Politike 1) očigledno jako teško pada što svi mi, saborno, ne volimo Politiku, što saborno ne volimo nju lično i što se saborno ne oduševljavamo njenim otužnostima , cinkarenjima, brojanjima tuđih (a prikrivanjem vlastitih) para i ostalim marifetlucima, pa mi – apropo ljubavi – na pamet pade naslov sjajne pesme Smajlovićkinog zemljaka, Elvisa Dži Kurtovića. Već ste ga pročitali u baslovu kolumne.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: