Koprcanje uhvaćenih u mrežu

Je li, more, Panoviću, sećaš li se kad smo vaktile raspravljali da li je Osvald Špengler povratak Evrope u varvarstvo predvideo za 2011. ili 2013?

Sigurno se sećaš. E sad, ako je naša rasprava u ono vreme izazivala slatku jezu, koju teorije katastrofe i negativne utopije izazivaju, izgleda da je sada đavo definitivno odneo šalu. Sada već svi - ne samo teoretičari katastrofe - vide da se kakav takav dojučerašnji svetski poredak ruši kao kula od karata, što je stvar koja se u istoriji događala mnogo puta, s tim što je u prošlim vremenima na mesto starog poretka dolazio neki novi, koji je po pravilu bio lošiji od prethodnog, ali je ipak bio poredak, za razliku od stanja besporetka - i bez perspektive da će neki biti uspostavljen - u koje je zaglibio moderni svet. Nevolja je što u stihiji ovoga sveta - koju neki zovu i istorija i još se oduševljavaju njome - važi pravilo taknuto-maknuto, što će reći da je svetsku zbrku nemoguće prevazići povratkom u idilična vremena, to jest veštačkim oživljavanjem mrtvih oblika života, što ovosvetska desnica neprestano pokušava. Malo će ko, recimo, poreći da su internet i druge tehnologije trenutnog informisanja ključni faktor eskalacije terorizma i slepog individualnog nasilja, ali nikome ne pada na um da predloži ukidanje takozvane svetske mreže. Pokušao je to, u osvit Prve tehnološke revolucije, onaj prikan Ned Lud - koji bi danas zacelo bio zvezda antigkobalizacionog pokreta - koji je sa svojim pajtašima uništavao i razbijao po Engleskoj, ali je na kraju prošao kao bos po trnju.

Od Ludovih vremena do danas svet se sve više oslanjao na tehnologiju i tehniku u kojoj je video rešenje svih problema i - naročito - mogućnost života bez ikakvog napora, što nas je već početkom XXI veka dovelo u situaciju da malo ko, ako iko, pamti dva-tri telefonska broja, pa kako će onda upamtiti komplikovanije stvari. Sećate li se sa koliko su samo entuzijazma belosvetski policaji hvalili prednosti video-nadzora koji je, je li, trebalo drastično da ograniči mogućnosti zločina. I - šta? Ne samo da video-nadzor nije smanjio broj nepočinstava, nego je direktnim prenosima masovnih zločina - poput onog sa rive u Nici - poslužio kao njihova propaganda. Sve smo bliži danu - ako taj dan već nije i osvanuo - u kome se katastrofe neće događati kao presedani u koliko-toliko mirnom toku realnosti, nego će se sama realnost pretvoriti u katastrofu, odavno je na to upozoravao metr Pol Virilo, ali je džaba krečio i bio svestan da džaba kreči jer je dobro znao da se pomahnitala stihija sveta ne može zaustaviti. I - šta? Šta nam je činiti? Ima li leka? Ima! Kožne gaće, ka i vazda. Ništa bolje nije izmišljeno. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: