Kultura laganja

Videh u novinčinama da je spoljni Dačić, gostujući na nekoj televiziji, blagoizjavio da on nije poredio peti oktobar i puč u Turskoj - pu, pu, pu, daleko bilo - nego je samo skrenuo pažnju na “strani uticaj”, što mi, budući da je pre par dana govorio dibidus drugačije - o čemu postoji gomila dokaza na kojima se još nije osušila štamparska boja - dade ideju da subotnju kultrunu kolumnu posvetim - kulturi laganja.

Političari, ne samo srpski, nego i belosvetski, nisu neki istinoljupci, nije to nepoznato, ali - osim u Srbiji - nije ni opasno, jer se u blagorazumnijem delu sveta političarskim laganjima i nadlagivanjima ne poklanja naročita pažnja, nego se gledaju učinci, pa ukoliko je ovaj ili onaj lažov u stanju da uradi nešto na opštu polzu, onda mu se za laganje i mašćenje progleda kroz prste, ukoliko, pak, ne zna ništa drugo osim da laže, onda odlazi u ropotarnicu istorije. Ili na neko još gore mesto.
Kao što smo napred, na Dačićevom primeru, ustanovili, srpski političari ne umeju čak ni da uverljivo lažu, o nekim praktičnim učincima ne vredi ni govoriti, a opet im - za razliku od sirotinje raje - ide dobro u životu. To je posledica plemensko-burazerskog shvatanja politike, to jest seljačkog makijavelizma tako karakterističnog za Srbiju, u kome je bitno da je ovaj ili onaj državnik "naš" i da je spreman da "naše" ispozapošljava, a šta priča, to nije bitno, bitno je da se "bori" za "našu" stvar, a znamo da je u ratu kao u ratu - sva su sredstva dozvoljena.

Dobro de, nema čoveka kome se povremeno ne omakne poneka laž, ali kada laž postane stil života, kada se laže i u situacijama u kojima je za lažova probitačnije da kaže istinu, onda kola kreću nizbrdo, što lažova ič ne uznemirava jer će - ne trepnuvši - ustvrditi da kola idu uzbrdo. I to punom parom.

Setite se samo kako je 1999 blaženopočivši Dačićev šef podvio repić, povukao vojsku i policiju sa Kosova, pa na kraju proglasio "veličanstveni pobedu nad višestruko nadmoćnijim neprijateljem". Mogao bih - samo da je karaktera - do u nedogled nabrajati presne političarske laži koje pas s maslom ne bi pojeo, a koje je srpska javnost u slast progutala. I koje će, kako stvari stoje, nastaviti da guta. Da sve bude crnje i gore, laganje nije ekskluzivitet ljudi posebnog koba, laganju se itekako odaju i političari takozvane demokratske provenijencije, iako, fakat, lažu nešto kulturnije ili bar sačekaju da - pre nego što počnu da lažu – protekne izvesno vreme. Dačić, međutim - i njemu slični - ne obaziru se na istorijsku distancu. Danas će reći ovo, sutra će - samo li se pokaže da laž nema prođu - mirne duše reći da su rekli ono . I nikom ništa. Misim doslovno - ništa. A vi razmislite šta je pisac hteo da kaže.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: