Narode moj

Izgleda da je Kodža Miloš, moj omiljeni srpski tirjanin, sve omiljeniji i sadašnjem našem tirjaninu Ocu Vučiću.

Oco u svojim obraćanjima javnosti (u realnom vremenu) sve češće pominje svetlog knjaza, a Vebera sve ređe. Blaženopočivši knjaz je u spoljnoj politici bio realpolitičar - što je u Srbiji oduvek retkost - a u unutrašnjoj veliki demagog, što su osobine koje bi se, uz malo natezanja, mogle pripisati i Vučiću, s napomenom da je Kodža i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici bio u velikoj prednosti nad Ocom i ne samo nad Ocom, nego nad svim srpskim tirjanima takozvanog modernog doba. Milošu je duh vremena išao na ruku. Proceni recimo, Kodža, da je politički probitačno da kuma i konkurenta, Karađorđa, skrati za glavu i - cap! - ostade kum bez glave. I - šta? Nikom ništa! Pojeo vuk magarca. Vremena su se, međutim, promenila, sve je nekako postalo delikatnije, ali to je priča za neki drugi put, a tema naše današnje kolumne je - kako je nazvati - onomađašnje celodnevno Ocovo primanje ucveljenih i nepravdama ozlojeđenih građana u cilju rešavanja njihovih problema. Ili tako nekako. Nije bitno.

U toj stvari Vučić je otišao korak dalje od Kodže Miloša koji je - kad bi zagustilo - imao običaj da siđe u narod, obično o nekom panađuru ili vašeru, i da - mlatarajući pred narodnim očima hatišerifom - iza glasa poviče - narode moj, košuljo moja, stigla nam sloboda... I pročaja. I to je imalo i te kakvog efekta. Ali ne baš uvek - buntovan je "naš narod" - pa je svetli knjaz, u situacijama kada magija hatišerifa ne bi delovala - pribegavao konopcu na kruški i mackama. Tek je to imalo efekta. Ali ne zadugo. Danas to ne može više tako, pak je Oco Vučič, umesto da siđe u narod, narod popeo kod sebe, u pustolinu u Nemanjinoj i tu sa delom naroda - njih osamdeset na broju, ako se ne varam - ceo dan razmatrao narodne muke, a neke od tih osamdeset - mislim dvadeset sedam slučajeva - kurtalisao muka. Nije to loše, samo mi izgleda malo sporo. Hajde vrli matematičari, izračunajte koliko bi vremena ocu trebalo da - primajući dnevno po osamdeset nevoljnika, a rešavajući trećinu njihovih problema - reši probleme sedam miliona ljudi.

Među kojima se može pojaviti i sledeći, sa kojim se suočio Kodža Miloš, jedne zgode kad je i on pripustio narod u konak. Došao tako kod Kodže neki delija da se požali na ženu koja ga vara, a ženica se - da ne bi završila na mackama - Kodži požalila da je delija, danas bi se reklo impotentan, a kako se onda govorilo nepristojno je napisati. Knjaz je postupio kao Solomon. Nije verovao rečima, nego je zavađeni par naterao da se tu - pred njim i celom svitom - poskida i legne, pa da se na delu pokaže ko je laža a ko istina. Sve se nešto pitam - kako li bi to Oco rešio. I gde bi danas našao macke.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: