Osveštavanje neosvešćenosti

Čuh onomad da je nova vlast u Inđiji - esenesovska, a da kakva - pozvala lokalno sveštenstvo - a da se sveštenstvo pozivu odazvalo - da okadi i "osvešta" prostorije u inđijskoj opštinskoj zgradi. 

Ko biva - doskora su tu obitavali zli dusi, tu su se održavale crne mise i ko zna šta još, što je za istančanu duhovnost pobedonosnih inđijskih esenesovaca bilo nepodnošljivo, pa su rešili da zlo isteraju molepstvijima i metanijama.

Može biti da su prethodnu inđijsku vlast listom sačinjavali ateisti, ali ateizam nije isto što i crna magija i satanizam, naprotiv, čaranja, vračanja, crna magija i satanizam proizilaze iz naopako shvaćene - modernim rečnikom-privatizovane i politizovane - duhovnosti koja pokušava da više sile iskoristi u niske ovozemaljske svrhe. Sledstveno, zdravo podozrevam da nova inđijska opštinska garnitura činom osveštavanja opštinskih prostorija nije bila naumila da iz opštinskog čardaka istera zle duhove, nego da zaseni prostotu i ubeleži političke poene.

Što mi je za opštinske vlasti razumljivo, ali mi nije razumljivo (u stvari jeste) zašto je lokalno sveštenstvo pristalo da učestvuje u tom parapolitičkom performansu, kao što mi nije bilo razumljivo zašto je, vaktile, sveštenstvo i monaštvo mnogo višeg nivoa od inđijskog uzimalo učešća u pronošenju (i skrnavljenju) svetačkih moštiju diljem bivšeg SFRJota, a u režiji blaženopočivšeg Miloševića, koji je - viđi vraga - bio prononsirani ateista. Ako mi gorepomenuto nije razumljivo, bar mi je - sa povelikim zakašnjenjem - razumljivo zašto su srpski borbeni ateisti, kada su se vaktile dokopali vlasti, jahali popove, a crkve pretvarali u domove - čuj sad - kulture.

Bila je to logična posledica - nazovimo ga provizorno borbenog hrišćanstva, u javnosti poznatijeg kao svetosavlje - koje je bacalo anateme i levo i desno, ne nužno na ateiste, ali obavezno na sve one koji nisu bili - sad ćete pomisliti "dobri hrišćani", ali bićete u krivu - nego na sve one koji nisu bili "dobri Srbi".

Dobro, de, ne insinuiram ja da će Ješić - kada se jednog dana, koji ne mora biti daleko, vrati na vlast - uzjahati inđijskog protu i na proti u galopu odjahati u Irig, ali mi se čini da bi, mira u kući radi, inđijsko, a i šire, sveštenstvo trebalo da se drži podalje od političkih prepičkavanja. Što opet ne znači da inđijsko (a i ostalo) srpsko sveštenstvo ne treba da ima politički stav i političke miljenike, ali svakako znači da bi trebalo da se priseti gradiva iz karlovačke Bogoslovije, naročito lekcije o tome da caru treba davati carevo, a Bogu Božije, jer, pazite, ako se caru da ono što pripada Bogu, Bog ume da se naljuti, pa da na zemlju Srbiju pusti dažd i potop. A onda džaba, oci, posle krečite, kad se molite da se potop povuče.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: