Siniša sve manji

Ne znam, u stvari, šta je ideja narodnog pokreta "Ne da(vi)mo Beograd", a čisto sumnjam da to i narodni pokret zna.

Ako momci i devojke sa žutim patkicama misle da će Oca Vučića sprečiti u naumu da napravi planiranu vodenu skalameriju, ljuto se varaju, neće im to poći za rukom. Ako im je pak namera - a držim da je to u pitanju - da protestuju radi protestovanja i dobrog provoda, u tome će uspeti. Konačno, ne znam zašto je Beograd na vodi toliki bauk. Neka ga Oco napravi, mi ćemo ga, kad se dokopamo vlasti, lepo do temelja srušiti. I mirna Bačka. Nije li, konačno, metr Žari lepo rekao da se pustoline prave da bi bile srušene i da bi njihove ruševine poslužile kao materijal za izgradnju novih pustolina. No, dobro. Ne (da)vimo Beograd je ipak neprijatan kamenčić u cipeli sve osionije vlasti, što u zemlji - u kojoj "ljuta" opozicija na sve načine pokušava da se ubaštra u "mrsku" vlast - nije stvar za potcenjivanje, sledstveno čemu sam na njihovoj strani. A naročito sam na njihovoj strani nakon prekjučerašnjeg pičvajza pred Skupštinom grada Beograda kada su - pomalo konceptualistički - pokušali da gradonačelniku, Siniši Malom, (pomalo na silu) uruče ostavku, kojom prilikom je došlo do koškanja između demonstranata i skupštinskih policaja.

Gradonačelnik se tom zgodom dosita pokazao kao mali. Izloženost pogrdama mase, pa i psovkama, svakako nije stvar koju bilo ko može dibidus hladnokrvno podneti, ali šta da se radi u svijetu koji je tirjan i tirjaninu, kamoli gradonačelnicima, svakako se, međutim, ne radi ono što je Mali uradio. A šta je to uradio? Eh, šta. Ni otpuštena Smajlovićka se ne bi postidela njegovog postupka i njegovih reči. Nisu mi novine pri ruci, pa ću citirati po sećanju. Otkuda demonstrantima - zapitao se Mali - vreme da demonstriraju u prepodnevnim satima? To samo znači da su neradnici. A budući da su živi i ne samo živi nego i besni - a za život i bes trebaju pare - to znači da ih neko plaća da ugrožavaju njegovu bezbednost i bezbednost - pazi sad - njegove porodice. O tome da li je fantomsko rušenje objekata u takozvanoj Savamali ugrozilo bezbednost nečijih porodica - kao što je ugrozilo bezbednost slučajnih prolaznika, svedoka rušenja - Mali se nije izjašnjavao nego se, skupa sa saučesnicima, uzda u kratkoću ovdašnjeg pamćenja i u onog mog vuka vazda spremnog da pojede magarca. Držim da bi sada - kada su otvorena poglavlja 23 i 24, koja se tiču upravo sranja počinjenih u Savamali - Oco morao da stisne muda i da Malom i ostalim savamalskim malcima lično uruči ostavke. U suprotnom će i poglavlja završiti u stomaku mog vuka.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: