Sumrak drekavaca

Eh, da je džumhurbaškan Erdogan imao Informer i pripadajućeg mu glodura - koji bi stvar u korenu sasekao - ne bi satima grizao nokte u avionu i čekao da stambolska sirotinja raja razoruža, išamara i poapsi pobunjenu vojsku.

No, dobro, Erdogan se nekako snašao i bez DJ Vučićevića.

Ali sam puč je počeo, odvijao se i završio kao da ga je planirao i njime komandovao DJV, što će reći - bučno, traljavo i neorganizovano, a kada se stvar (vrlo brzo) završila - uz poprilično žrtava u ljudstvu i materijalu na obe strane - pokazalo se da državni udar nije bio ideja cele turske vojske, nego grupice viših oficira, kojima Erdogan - zbog navodne povezanosti sa sultanovim karadušmaninom, Fetulahom Gulenom - već odavno plete svilen gajtan. Bio je to - što rekli anglosaksonci - nice try - iliti ako upali-upali, što bi rekli mi - koji se, kako stvari stoje, neće ponoviti skorih dana.

Smatranja na temu kako će se neuspeli puč odraziti na geopolitiku i kakvu korist iz toga može izvući Srbija, prepustiću dežurnim državnim i opozicionim analitičarima, koji uveliko šilje plajvaze, ja ću se ograničiti na uticaj puča na drekavce, telad sa tri glave i proplakale ikone, kojim je, po svemu sudeći, odzvonilo za sva vremena.

Doskora su pomenuta divna stvorenja služila za izazivanje slatke jeze u letnjim mesecima, ali od pre izvesnog vremena leta su postala pozornica stvarne jeze i stvarnih užasa koji sve belodanije pokazuju da nije odzvonilo samo drekavcima, nego i državama, onakvim kakve pamtimo iz "kratkog" XX veka. Pokazuje se - i tek će se pokazivati - da su zastrašujući državni aparati sile nemoćni pred (samo)ubilačkim akcijama desperadosa, poput onog iz Nice, a da su - primer turskog puča - značajne vojne formacije, podržane tenkovskim jedinicama i avijacijom, nemoćne pred - što bi rekli naši "patrioti" - voljom golorukog naroda.

Na šta će - možda se pitate - sve to izaći i kako će se sve to odraziti na nas (jebo ti nas). Uprkos mojoj nedavno ustanovljenoj vidovitosti, ne znam šta da vam kažem, nije da nisam pokušao da zavirim u budućnost, ali ništa nisam video - mračno tamo ko u rogu - pa sam prinuđen da vas posavetujem da - ako vas baš interesuje budućnost - u arhvi potražite dva filma - Pobesneli Maks i Blade Runner - da ih potom pažljivo pogledate, pa će vam se možda nešto samo kasti.
Nas, pak, što se tiče, razloga za preteranu brigu nema jer kod nas država u smislu o kome smo govorili, nikada nije ni postojala, pa ćemo, sledstveno, i u budućnosti biti na domaćem terenu. Odakle možemo sa optimizmom nastaviti da gledamo u prošlost.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: