Buletov marketing

Furtutma povodom - da se odmah razumemo, nepotrebne i besmislene - izložbe bajatih novina u galeriji Progres, kako vidim, ne jenjava, nema takoreći srpskog siročeta koje nije naoštrilo Crven Bančić i dalo oduška pravedničkom antiizložbenom gnevu, što je - takođe da se razumemo - stvar legitimna i nezazorna, ali mi se čini nekako preterana.

Kao što ovde već napisah, kobnu izložbu najrazložnije je bilo ignorisati, a ne reklamirati je na sva zvona, a na prigovor da je izložba "oštro kritikovana i da joj je očitana bukvica", citiraću odlomak iz govora bleženopočivšeg Miodraga Bulatovića održan mladim piscima, birvaktile, u sitne sate, za stolom u Klubu književnika.

"Važno je da se o vama piše", glagoljio je Bule, "samo da se piše, svejedno da li dobro ili loše, još bolje, u stvari, ako se piše loše." Oco Vučić je u vreme Buletove marketinške vakele bio premlad da bi bio mladi pisac, ali je izgleda načuo nešto o tome, iz druge ruke štono se kaže. E sad, ne bih ja imao ništa protiv - u stvari i nemam ništa protiv, nisam ja ibret hanuma - antiizložbene pomame, da me dugo pamćenje nije odvelo u - za srpske prilike davnu - prošlost, na "Veličanstveni miting za Kosovo" koji je, takođe u pravedničkom gnevu, svojevremeno upriličio penzionisani Referendumski Lopov, doduše uz sasluživanje Oca - tada još u radikalskoj fazi - i drugih divnih patriotskih stvorenja, a koji je - odnevši uzgred jedan život - završio u stravičnom pičvajzu, demoliranju Beograda, paljevini ambasada, odašiljanju u svet vrlo loše slike o Srbiji i Srbima i - ne najmanje važno - diplomatskim zavrzlamama koje i dan danas komplikuju ionako komplikovane srpske evrointegracije.

Nemam dokaza, nisam ih ni onda imao, ali sam - znajući personae dramatis - razložno pretpostavio da cilj "veličanstvenog mitinga" nije bio narodni odušak zbog (već odavno) izgubljenog Kosova nego izazivanje meteža i - posledično - državnog udara koji je trebalo da Srbiju preusmeri na neki zaumni geopolitički kolosek. Što bi se i dogodilo da jedan gospodin iz Vašingtona nije organizatora - u poslednji čas - podsetio na žalosnu sudbinu generala DŽohara Dudajeva.

Kakve veze, možda ćete se zapitati, imaju Ocova izložba i Organizatorov veličanstveni rušilački miting. Naoko nikakve, fakat. Ali ako me pamćenje ne vara, rekacije slobodoumne evropske javnosti behu vrlo mlake i vrlo kratkotrajne. A zašto? Zato što je atmosfera pre, za vreme i neko vreme posle mitinga bila zlokobna - nasilje se moglo opipati u vazduhu - pa su ovdašnji slobodari i njihovi gurui procenili da je pametnije - ako je već i JexS zbrisao u izmišljenu posetu Rumuniji - da zaćute da se zavuku u mišje rupe i da čekaju rasplet situacije.

Sve nešto mislim da ni Ocove izložbe ne bi bilo da su slobodari onda zagrajali, a da je JexS stisnuo muda, ostao u zemlji i lupio šakom o astal.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: