Menza za botove

Izgleda da sam - božemeprosti na poređenju - krenuo stopama našeg Spasitelja jer mi je pošlo za rukom da jednom kolumnom nahranim 5000 takozvanih botova, ne doduše ribom, nego sendvičima i ne baš njih 5000 - malčice sam preterao - ama ispodfamozni komentatorluk mi sve više liči na menzu iliti, kako se to nekad zvalo - restoran društvene ishrane, za koji ketering obezbeđuje SNS.

A šta kažu botovi? Eh, šta! Svaka je im je ka u vladičina. Poslušajmo, recimo, šta kaže botica potpisana "Sanja": "Bune se oni koji su izgubili. Mada u podsvesti znaju da smo na pravom putu." Pravosti puta što se tiče, ne bih se saglasio sa "Sanjom", pa taman da se - sledeći novi SNS trend - naprasno polezbejčila, a neslaganje temeljim na ovlašnom uvidu u jučerašnja (sreda) skupštinska sostojanija koja su potvrdila moje slutnje da će nova vlada nastaviti da radi po starom, za šta bi me - da izvinite - zaboleo Crven Ban, jer od nje ništa drugo nisam ni očekivao, da se pride nisu potvrdile i slutnje da će i po starom i opozicija nastaviti.

Mesecima ja - šta mesecima, sada već godinama - govorim da naš suštinski problem nije Vučić - manj ako se ne proglasi naslednim gospodarem - nego apsolutno nepostojanje bilo kakve suvisle alternative, a suvisla alternativa bila bi opoziciona politika fokusirana na iznalaženje tehnika za demotažu korumpiranog slavskog, burazerskog i običajnog sistema koji ide na ruku uzurpaciji vlasti od strane jednog čoveka.

Vučić je (kakav god da bio) politička realnost (i, štaviše, proizvod te realnosti), a protiv te realnosti se može uspešno boriti isključivo projektovanjem drugačije političke realnosti, za šta bi vrli opozicionari - bar njihov otresitiji deo - imali takozvani kapacitet, ali za šta nemaju političku volju jer i njima savršeno odgovara - i to iz istih razloga iz kojih i Vučiću - upravo takva realnost samo im ne odgovara Vučič i to - hajde da se okanemo proseravanja i zamajavanja - isključivo zato što oni nisu na njegovom mestu, a svi do jednog bi bi hteli da budu, što - stvarajući gužvu u političkom kaznenom prostoru - dodatno komplikuje stvar.

Budući da je nekakav kolektivni Oco - sastavljen od svih pretendenata na tu visoku dužnost, a bezbroj ih je - nemoguć, onoga dana kada trenutnom Ocu istekne dvanaestogodišnji rok trajanja, ustoličiće se neki novi Oco, sa kojim ćemo proći isto (a možda i gore) kao i sa ovim, a - ako je za neku utehu - i taj će se provesti kao ovaj sa nama i sve će, po ko zna koji put u našoj sumornoj istoriji, završiti u prekoplotaškom i stočnopijačnom prepičkavanju po novinčinama i mačijem jebalištu eufuemistički nazvanom Dom narodne skupštine. Tako to ovde oduvek ide, samo se uredno zaboravlja, što me podseti na Šelingovu definiciju propalih, neistorijskih društava, kao skupa isorodnih elemenata koji ne mogu da funkcionišu zajedno, ali nemaju snage da se razdvoje.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: