Sirotinjska lista

Mic po mic dođe vakat da se srpskom narodu i senatu podastru redovni izveštaji o imovnom stanju državnika.

A meni se - dok sam čitao i analizirao podatke - iz nekog razloga učinilo da sam tu listu video veoma davno, još u vreme kada je uvedena kao demokratska novotarija i da se na toj listi menjaju samo imena plejade nesrebroljubivih samozatajnika - svih političkih boja, da ne bude zabune - koji, čisti, ali iskrpljeni, s mukom sastavljajući kraj sa krajem, daju sve od sebe da od Srbije naprave bogatu i prosperitetnu zemlju.

Ima tome iha-ha kako sam ovde pravio pitanje na koji način - i kojim Crvenim Banom - društveno-politički sirotani očekuju da za Srbiju urade ono što nisu uspeli za sebe, što će reći da se koliko-toliko pristojno materijalno obezbede. Setite se kako je vaktile JexS Tadić - ne bez izvesnog ponosa u glasu - isticao da on, predsednik jedne republike, makar ona bila i Srbija, nema stan, iz čega je neki zlonamernik mogao izvući zaključak da bi Njegova ekselencija po isteku mandata mogao završiti kao beskućnik, pod Savskim mostom ili na Starom sajmištu, što se na sreću nije dogodilo.

A sećate li se kako je ekspert za već nešto, Boža Đelić, ispredao srceparatelne priče o tome kako se - za dobrobit Srbije, a da zašta drugo - za mizernu platu guzi na tetkinom kauču sa provaljenim federima i kako je tom pričom lomio srca beogradskih devojaka koje su ga povremeno primale na konak, čisto da odmori dušu i da se naspava. S druge strane, dobro obavešteni izvori su mi jedne zgode u Parizu pokazali Đelićev vrlo prostrani stan u najluksuznijem arondismanu, ja sam o tome obavestio javnost, a Boža je to demantovao, pa me je čak zvao i telefonom da prosvjeduje, a ja ga mimo običaja - bejah nešto dobro raspoložen - ne oterah u 3LPM, što ovoga puta činim, nikad nije kasno.

Kako to ide u drugim zemljama, ne znam, ali znam kako ide na prijateljskom Kipru na kome sirotanima - koji su za našu sirotinju Krezovi - u politici mesta nema. Naprotiv. Tamo se politikom bave isključivo vrlo dobro situirani ljudi kojima je čast da izvesno vreme posluže otadžbini, i da zato ako treba i odreše i privatnu kesu, u svrhu raznoraznih priloga, donacija, dobrotvornosti i sličnog.

No dobro, kako stoji stvar sa imovinom aktuelne vlade. Tanko, da kažemo. Osim popečitelja narodnog prosveščenija, koji ima neke privatne škole i akcije u vrednosti od 400.000, ostatak popečiteljstva serbskog na svu ovu skupoću tavori skupoću na ivici egzistencije sa platicama od 80.000 do 120.000 RSD, po garsonjerama i jednosobnim stanovima, vozeći polovne krntije i štedeći svaki dinar. Ne znam za vas, ali ja podastrtim imovinskim listama ič ne verujem, pa taman da lično Oco za njih garantuje. Siromaštvo se, znamo to, ne može sakriti, ali se isto tako ne može sakriti ni lažno siromaštvo, što će reči - preskupa odela, još skuplji satovi i ostala galanterija i pozamanterija. Biće još reči o tome.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: