Špijunski izvještaj br. 386/16


Ekskluzivno objavljujemo tajni transkript presretnutog telefonskog razgovora između srpskog premijera Aleksandra Vučića i hrvatskog pretpremijera Andreja Plenkovića. Molimo dostavljača transkripta da se javi nadležnima s kojima će se nagoditi oko tri godine robije…

Lepo ste mi ga smestili, Plenki, baš lepo… I to mi je hvala što sam valjda jedini na svetu Karamarku čestito pobedu na prošlim izborima. Evo, već sam napiso i novu čestitku, samo za tebe… Čuvam je na draftu u ajfonu, automatski će da se sama pošalje u nedelju u pola dvanaest, dok sa drugarima budeš slavio trijumf nad onim ludakom i ustašom Milanovićem… Samo da znaš, neću da je dilitujem, poslaću ti je i u slučaju da, ne dao Bog, ne pobediš, ko što sam i Karamarku poslo… Poslaću ti je, bez obzira na to što ste mi baš lepo smestili…

– Oprosti, ali stvarno ne znam o čemu govoriš… Znaš, ja sam u kampanji, pa ne stignem pratiti što se događa…

– Baš lepo što ne znaš da mi se sve ovo dešava zbog tebe i tvoje kampanje… Ko fol ima da izgubiš izbore od onog ludaka i ustaše ako moje naprednjake pre toga prime u Evropsku narodnu partiju…

– Ako vas prime u što?

– U Evropsku narodnu… Ma u European People's Party, bre! Kako vi to zovete?

– Misliš: u Europsku pučku stranku?

– Jeste, u tu pučku lepu materinu… Ko da sam ja tražio da me prime… Ona Angela uprla: ajde, Alegzander, dođi, učlani se, Alegzander, tu ti je mesto, Alegzander, bićemo svi ko jedna familija cuzamen… A onda saznam, nije sad važno od koga, da se moj ulazak u familiju odgađa dok se ne završe izbori u Hrvatskoj, da ja – alo: ja! – ne bi ugrozio tvoju pobedu… Eeee, crni Vučiću, tako ti i treba kad svakome veruješ…

– Ali ti znaš da ja nemam ništa s tim. I ja sam tu informaciju dobio posredno… Ja sam već dao i izjavu da nije istina ono što se priča, ono da smo mi izlobirali tu odgodu… Izjavio sam da je to odluka predsjedništva Europske pučke stranke i da gospoda novinari za sve detalje izvole izravno pitati gospodina Josepha Daula kada nam u četvrtak dođe pružiti potporu na našem završnom skupu…

– U četvrtak, kažeš? Ajde, baš bih i ja mogo da navratim…

– Nemoj, molim te, nemoj…

– Što da ne?

– Pa znaš kakav je protokol kad dolazi Daul, nema tu improvizacije, sve je već utanačeno, i lista govornika i…

– Šta si odmah napunio gaće? Pa nisam mislio da dođem da držim govor, već čisto onako kolegijalno, da podržim drugara iz Evropske narodne partije, da aplaudiram, da popijemo pićence u Šeratonu, ako budeš imo vremena… Ako ne budeš imo, nema veze, imaće ga Kolinda. Ona, kolko znam, ne sme da učestvuje u kampanji… A može i da se dogovori sastanak sa onim njenim savetnikom i sa Jocom…

– Kojim Jocom?

– Pa sa onim Klemendemom.

– Misliš, s Klemmom?

– Da, sa njim. Izvini, ne znam kako se izgovaraju ta vaša prezimena sa dva em… On je već tražio od Kolinde da mu dogovori sastanak sa mnom, pa evo prilike da se vidimo u četvrtak…

– Nemoj, nemoj, molim te…

– Što da ne? Pa on je baš jedan fin, trezven čovek… Mnogo mi se dopalo kad je na sastanku sa onim budalom i ustašom Milanovićem reko da on kao poslovan čovek koji posluje u Srbiji želi da se odnosi između naših zemalja normalizuju… Baš je lafčina taj Klemendem… I baš bi bilo lepo da popijemo pićence u Šeratonu…

– Pa ne znam baš… Hajde pričekaj dok prođe kampanja…

– Ako si ti u kampanji, nije Klemendem. Nisam čuo da se i on kandidovo.

– Ma znaš, ne bi bilo zgodno… Zamisli da vas netko snimi, pa to objavi…

– Ja ću, ako treba, da mu dam kasetofon da snima. Ako je snimio onog ludaka i ustašu, što da ne snimi i mene?!

– Ali, kako bih ti rekao… On mi je donator u kampanji…

– Ko? Klemendem?

– Ne baš on osobno, nego kao pravna osoba… Donator je ustvari njegova zaštitarska tvrtka… Mislim, nema ničega spornog u toj donaciji… Ja sam to već rekao i novinarima kad su me pitali…

– Pa šta je onda sporno ako ništa nije sporno?

– Kako bih ti to objasnio…

– Ja ću tebi da objasnim šta je jedino sporno… Sporno je što si uzeo pare od čoveka za kampanju umesto da ti njemu platiš!

– Što da mu platim?

– Pa to što ti je na sastanku sa onim ludakom i ustašom Milanovićem odradio takav pi-ar kakav ni najveći marketinški mađioničari ne umeju da smisle!

– Odradio ga je tebi. Nije se zalagao za normaliziranje odnosa sa mnom nego s tobom!

– Ali ja mu nisam uzeo kintu, a ti jesi… Sram da te bude! Uzimaš novac od poštenog čoveka umesto od bitangi! I da znaš: baš ću da dođem u četvrtak da te izgrdim pred svima!

– Nemoj, nemoj, molim te…

– Što da ne?

– Pa iz sigurnosnih razloga…

– Ništa ti ne brini, bato! Ko prvo, nema razloga da se osećam nesigurno. A ako se onaj ludak i ustaša slučajno usudi da me napadne, mene će da brani moj poslovni partner.

– Koji poslovni partner?

– Ne mislim on lično, već ko pravno lice. Ko Klemendem Sekjuriti.

– Ali da ipak sačekaš…

– Šta ima da čekam?! Što vi pre dobijete izbore, pre će da me primite u tu vašu Evropsku narodnu partiju!




Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: