Bogoljub po drugi put među Srbima


POBEDOM TOMISLAVA NIKOLIĆA NA IZBORIMA 2012, NA VLAST DOLAZI KOALICIJA OKUPLJENA OKO SRPSKE NAPREDNE STRANKE. U SKUPŠTINU, POSLE VIŠE NEUSPEŠNIH POKUŠAJA, TAKO ULAZI I POKRET SNAGA SRBIJE, ODNOSNO KARIĆI – BOGOLJUBOV BRAT DRAGOMIR I SUPRUGA MILANKA. OBOJE ĆE NA LISTI SNS-A OSTATI I POSLE IZBORA 2014. I 2016. KAKO STVARI STOJE, USKORO ĆE IM SE PRIDRUŽITI I SAM BOGOLJUB KARIĆ. JER, DELUJE DA UOPŠTE NEMA SMISLA GOVORITI "AKO ZASTARI" DRUGI POSTUPAK PROTIV NJEGA, NEGO "KAD ZASTARI"

"Ja se vraćam u našu Srbiju, ako bog da, maja meseca zastareva i taj slučaj." Ovako je Bogoljub Karić za TV Pink, putem Skajpa, prokomentarisao vest koja se proširila Srbijom, da je Viši sud u Beogradu zbog apsolutne zastarelosti dela obustavio jedan od ukupno dva postupka koji se vode protiv njega. Po optužnici iz 2010, Bogoljub Karić se teretio za zloupotrebu službenog položaja odgovornog lica tokom perioda od 1998. do 2005. godine, odnosno za izvlačenje novca (60 miliona evra) iz kompanije Mobtel. Ovom optužnicom su, osim Bogoljuba Karića, obuhvaćeni i Sreten Karić i još 14 osoba, pošto su, kako tvrdi optužnica, "kao odgovorna lica u Mobtelu i drugim preduzećima u privatnom vlasništvu porodice Karić, zaključivali ugovore, pravne poslove, skoro isključivo sa preduzećima iz BK grupacije, koji su bili štetni po Mobtel i po državu kao jednog od suvlasnika".

Zapravo, ovo i nije nova vest – ispalo je da je postupak protiv Bogoljuba Karića zastareo još u januaru ove godine. Od septembra 2010. do januara 2016. jedino što je srpsko pravosuđe uspelo da uradi jeste da precizira tužbu iz 2013. godine, i to zato što je izmenjen zakon – krivično delo zloupotrebe službenog položaja je promenjeno u zloupotrebu položaja odgovornog lica. Dakle, kad zastari i ovaj drugi postupak – jer izgleda da uopšte nema smisla govoriti "ako zastari", već "kad zastari" – Bogoljub Karić će kao slobodan čovek moći da se vrati u zemlju. U poslednjih nekoliko dana Karić je menjao izjave – od one da neće da se vraća u Srbiju, jer mu je biznis u Rusiji, do one sa početka teksta, da se vraća u maju 2017. Karić je izjavio i da se neće baviti nikakvim tužbama, niti da će tražiti odštetu od države, kao i da se neće kandidovati za predsednika Srbije – a predsednički izbori zgodno padaju taman tu negde "kad zastari" i druga optužnica.

HRONIKA RASPADA: Bogoljub Karić nije u zemlji još od početka 2006. godine, kada se, za vreme prve vlade Vojislava Koštunice, raspalo njegovo poslovno carstvo u Srbiji. Nekoliko dana pre nove 2006. godine, Vlada Srbije je oduzela licencu Mobtelu, zbog "čina veleizdaje", odnosno fakta da je Mobtel tokom 2003. i 2004. poslovao sa Ekremom Lukom, koji je, kako je Vlada navela, pomagao OVK. U decembru 2005. je Vrhovni sud potvrdio rešenje o likvidaciji Astra banke, čime je – nakon oduzimanja dozvole za rad u novembru 2001. – počela likvidacija ove banke koja je stajala u centru poslovnog sistema familije Karić.

Međutim, ostaje nepoznato šta se dogodilo sa svim onim silnim optužnicama koje su podignute početkom 2006. Na primer: "Poreska uprava Srbije saopštila je da je 10. januara predala Republičkom javnom tužilaštvu i Republičkom javnom pravobranilaštvu informaciju o kontroli poslovanja kompanije Mobtel i povezanih firmi i ostalu dokumentaciju. U saopštenju se navodi da je poslovanje Mobtela i povezanih firmi ugrožavalo interese Republike Srbije i da zbog toga Poreska uprava očekuje da nadležni organi preduzmu neophodne mere." Mediji su javljali da postoji dokumentacija koja "ukazuje na privredni kriminal najvišeg ranga u koji su umešani mnogi članovi porodice Karić i ljudi koji su za njih radili, od menadžera do nekih sudija", te da se "sumnja da su počinjena brojna krivična dela, od ugrožavanja nacionalne bezbednosti, do višemilionske utaje poreza". Po pisanju medija, Mobtel je 2003. kupio 79 stanova, četiri stana su pripala Karićima, a 75 su kupili radnici Mobtela za 10 odsto stvarne vrednosti, čime je država oštećena za plaćanje velikog dela poreza.

MUP je u januaru te godine raspisao potragu za Sretenom Karićem protiv kojeg je Poreska uprava podnela krivičnu prijavu pod optužbom da je utajio porez u vrednosti od 2,8 miliona evra. Poreska uprava je, takođe, podnela krivične prijave protiv Bogoljuba, Sretena, Zorana i Dragomira Karića "zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo utaje poreza u iznosu od 7,7 miliona nemačkih maraka od 1999. do 2001". Tada je u medije isplivao i podatak da Bogoljub Karić, od 12 kuća, 34 stana, 13 placeva i tri garaže, ukupne površine 37 hiljada kvadrata koje poseduje porodica Karić (procenjena vrednost na 60 miliona evra) – nema ništa, a da njegova supruga Milanka ima samo stan od 34 kvadrata.

Februar i mart 2006. doneli su nove krivične prijave. Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je najavio plenidbu imovine, ukoliko ne izmire poreski dug od 3,3 miliona evra, a MUP je podneo krivičnu prijavu protiv Karića zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i da je "u saizvršilaštvu sa Vidomirom Parežaninom, Pantom Uroševićem, Mišom Kuzmanovićem i Smiljom Mladenović oštetio državu za više od 20 miliona dolara".

Takođe, PTT Srbija, suvlasnik u Mobtelu, tužio je Mobtel zbog neisplaćenih dividendi, a u martu je Specijalni tim Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminaliteta Uprave kriminalističke policije SUP Beograd saopštio da je "od početka opsežne provere poslovanja Mobtela (4. januara), Okružnom tužilaštvu podneto 11 krivičnih prijava i 18 dopuna krivičnih prijava, kojima je obuhvaćeno 20 odgovornih lica zbog postojanja osnovane sumnje da su samostalno ili u saizvršilaštvu izvršili 29 krivičnih dela". Specijalci SUP-a tvrdili su da su ta lica oštetila Mobtel u "dosad utvrđenom iznosu od 10.001.742.331. dinara (115 miliona evra), a da je u trenutku izvršenja krivičnih dela taj iznos bio mnogo veći".

U aprilu iste godine – usred noći – policija je, na odluku Saveta RRA, ukinula emitovanje BK televizije. Ovu odluku RRA je obrazložila kršenjem Zakona o radiodifuziji, i to onih članova koji govore "o racionalnom korišćenju frekvencije kao prirodnog bogatstva", "o slobodnom informisanju građana", ali i kršenjem člana koji govori da "niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta". Protestovao je ANEM, a Socijaldemokratska unija se zapitala "zašto dozvola nije oduzeta stanicama koje su poput Mosta i Košave emitovale pornografski program, mada je to protivno Zakonu", te da "nismo očekivali da će i u 2006. godini televizije da se gase noću i uz prisustvo policije. Najmanje što smo očekivali je da će, pre ove odluke RRA, biti održana konferencija za novinare na kojoj bi javnosti bili predočeni razlozi za ovu odluku."

Tadašnji direktor sektora za strategiju, razvoj i marketing PTT-a Srbija Željko Ivanji u avgustu 2006. je izjavio da PTT ne odustaje od krivičnih prijava protiv odgovornih lica u Mobtelu i tužbi za povraćaj oko 700 miliona dolara, za koliko procenjuju da je oštećen PTT kao suvlasnik Mobtela. "Policija je do sada utvrdila da je PTT oštećen za iznos od 150 do 200 miliona dolara, ali sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je reč o iznosu od 700 miliona dolara. Moram da kažem da istraga sporo napreduje, ali očekujemo njeno ubrzavanje, kao i da nezakonitosti koje su već utvrđene, odmah uđu u sudsku proceduru. Kada je reč o povezanim kompanijama porodice Karić koje su poslovale sa Mobtelom, znam da je Astra simit otpustio zaposlene nakon što ih je poslao na odmor. Astra simit je najviše zarađivao od Mobtela uzimajući proviziju od 50 odsto na prodaju pripejd kartica iako je uobičajena provizija devet odsto. Morala je da propadne i BK televizija u kojoj zaposleni dugo nisu dobili plate ili su primali smanjene zarade. Mobtel je bio sponzor svih emisija i od njega je televizija živela, obezbedivši se i od raskida ugovora. Recimo, za ugovor vredan 100.000 evra propisana kazna za jednostrani raskid bila je tri miliona evra", izjavio je tada Ivanji.

Ovako je "po kratkom postupku" srušena poslovna imperija porodice Karić, sa Bogoljubom na njenom čelu, ali ostaju nedoumice šta se zbilo sa svim tim krivičnim prijavama. Bogoljub je, isprva, pucao teškom artiljerijom: "Koštunica treba da odgovori kako je ubijen Đinđić, on to najbolje zna. On bi trebalo da odgovori Srbiji kako je organizovano to ubistvo i kako je inspirisano medijskim napadima na Đinđića", rekao je Karić krajem januara 2006. u Leskovcu i "zapretio Koštunici i članovima Vlade Srbije da će ‘platiti’ zbog organizovanja napada na njega". Potom je otišao iz zemlje. "Bogoljub, Sreten i Dragomir Karić su u inostranstvu, a ostali članovi porodice Karić su u zemlji i svako se bavi svojim poslom", rekao je početkom februara portparol Pokreta Snaga Srbije Dejan Mileković, a advokat Slobodan Šoškić, pravni zastupnik Bogoljuba Karića, preporučio je svom klijentu da ne dolazi u zemlju "sve dok ne bude uhapšen i doveden silom", zato što je "mešanje politike u istragu toliko dominantno da rešenja suda uopšte ne dodiruju pravo".

KORAK UNAZAD: U Mobtelu je još u martu 2002. uvedena prinudna uprava, nakon što je firma bila u blokadi 60 dana. Kako je"Vreme" tada pisalo: "U proteklih sedam godina ova nacionalna državna kompanija (misli se na PTT), iako suvlasnik, nije videla ni dinara prihoda od Mobtela; između 1997. i 1999. godine između BK trejda iz Moskve i JP PTT Srbija, kao osnivača ove firme, trebalo je da bude podeljen profit od oko 100 miliona evra (195 miliona maraka), ali da on nije podeljen, nego je knjižen kao ‘neraspoređena dobit’; da je kasnije, 2000. godine, iskorišćen zakon o revalorizaciji da bi se profit Mobtela prikazao kao gubitak u poslovanju vredan oko 283 miliona evra (oko 552 miliona nemačkih maraka). Pri svemu tome saopšteno je da Mobtel nije Pošti plaćao ni naknadu za koncesiju (‘rojaliti’) od dva, pa kasnije jednog i po dolara po pretplatniku mesečno – te da je i na osnovu toga ostao dužan oko 21 milion evra (oko 42 miliona maraka). Na sve to je ocenjeno da su od osnivanja Mobtela njime upravljala samo braća Karić, te da članovi upravnog odbora iz Pošte nisu obaveštavani o mnogim ključnim odlukama."

U Astra banku Narodna banka Jugoslavije, sa Mlađanom Dinkićem na čelu, ušla je još i ranije. Još u oktobru 2001. ova banka je stavljena pod upravu NBJ, nakon što su analitičari centralne banke utvrdili da je tokom 1996. i 1997. banka, preko povezanih lica, "iskreditirala" članove porodice Karić, i to u iznosu od blizu 100 miliona dolara. Bogoljub Karić je tada, u oktobru 2001, istina nakratko, prvi put pobegao iz zemlje, da bi se vratio već posle nekoliko dana.

Dakle, sa sigurnošću se može reći da je najkasnije u oktobru 2001. izvršna vlast imala mnogo elemenata za procesuiranje Karića. Vlada Zorana Đinđića jeste naplatila porez na ekstraprofit od Bogoljuba Karića (65,7 miliona maraka od Astra banke, a Karići ukupno oko 90 miliona; kasnije će se Bogoljub, s pravom, pitati zašto je samo on morao da plati toliki porez na ekstraprofit, a da svi ostali plate višestruko manje sume – ukupno je naplaćeno tek oko 120 miliona maraka, a guverner Dinkić je pominjao brojke od više milijardi maraka), ali se nije upustila u procesuiranje porodice. Sva je prilika da ni naredna vlada Vojislava Koštunice ne bi krenula u obračun da Bogoljub nije krenuo u pohod na vlast.

KOBNA POLITIKA: U aprilu 2004. Bogoljub Karić je predao kandidaturu za predsedničke izbore koji su se održavali te godine. "Ako postanem predsednik, prvi potez će mi biti da se u Srbiji više ne uvozi salata za 20 miliona evra već da je sami sade građani Srbije, pa da je posle izvoze", rekao je Karić u predizbornoj kampanji. Usledila su mnoga druga obećanja – članstvo u Evropskoj uniji do 2010, milion novih radnih mesta u poljoprivredi i sve tome slično. Nisu mu davane velike šanse. Tako, Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga u aprilu kaže: "Birači radikala, vladajuće koalicije ili Demokratske stranke teško mogu da pronađu alternativu u Kariću. Predsednik BK grupe mogao bi da otcepi samo glasove nezadovoljnih, ali njih je jako malo."

Na opšte iznenađenje, Bogoljub Karić na junskim izborima osvaja više od 18 odsto glasova, i sa ukupno 569 hiljada glasova plasira se na treće mesto, iza Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, a ispred kandidata stranke koja je u tom trenutku na vlasti – Dragana Maršićanina iz DSS-a. Odmah su porasle i političke ambicije – već krajem 2004. počinju govorkanja da bi Karićev Pokret Snaga Srbije mogao da uđe u Skupštinu, iako nije učestvovao na parlamentarnim izborima. U novembru Karić izjavljuje da bi "sada, kada bi hteo, 15 poslanika mogao da ‘provede’ u PSS, ali da za tim nema potrebe". Ovo je izazvalo burne reakcije parlamentarnih stranaka, pa je Karić prinuđen da reterira: "Zamenom teze i pokušajem medijskih manipulacija, temu kupovine poslanika otvorili su centri moći koji upravljaju delom vlasti u Srbiji, oni koji misle da su ‘oslobodioci’ Srbije i na Srbiju gledaju kao na svoj ratni plen. Kupovinom poslanika ne može se baviti svako u Srbiji, već samo oni koji su svoj kapital stekli pljačkom državnih fondova, švercom oružja, nafte, cigareta i oni koji su ispumpavanjem kapitala iz državnih kompanija stvorili svoje imperije, opljačkali više od 30 milijardi dolara i postali vlasnici najvećih privatnih banaka u Srbiji. Trgovina je moguća između onih koji su već u parlamentu ili koji su na takav način ušli u parlament. Pokret Snaga Srbije to nije činio, niti čini", saopštava PSS.

Pa ipak, već početkom 2005. Bogoljub Karić "najavljuje mogućnost" da PSS pre parlamentarnih izbora formira poslanički klub u Skupštini Srbije. "Mnogi srpski parlamentarci, razočarani svojim liderima traže od mene da formiram parlamentarni klub. Razmišljam o tome. Ti odgovorni ljudi hoće da svoje demokratsko i patriotsko opredeljenje iskažu kroz sjedinjavanje sa našim pokretom. Oni neće da budu roba svojih lidera za trgovinu nacionalnim i državnim interesima. Zato, prijatelji, spremite se da već sutra, pre izbora, na zahtev brojnih poslanika, budemo deo najvišeg srpskog doma: srpske Skupštine", rekao je Karić u januaru 2005.

U februaru, Karić ide i korak dalje: tvrdi da može da obori vladu. U intervjuu "Politici", na pitanje novinarke kako će da ruši vladu koja ima stabilnu većinu u Skupštini, kada u rezervi ima i podršku radikala i kada na vidiku nema glasanja koje bi je uzdrmalo, Karić odgovara:

"Imamo dovoljan broj poslanika u Narodnoj skupštini Srbije za izglasavanje nepoverenja vladi. Poslanici koje je narod izabrao u parlament imaju obavezu da štite interes naroda i države. Ti časni ljudi neće dozvoliti podizanje carine i zastave ‘velike Albanije’ u Prokuplju i Raškoj. Ubeđen sam da u parlamentu sede ljudi visokog morala. Jedan broj njih javio se PSS-u sa željom da ispune volju naroda i ne dozvole da se njima manipuliše, već da budu u funkciji zaštite nacionalnih i državnih interesa i spreče uništavanje nacionalne ekonomije i otvaranje puta onima koji na Srbiju gledaju kao na svoju ličnu banku. Ti časni ljudi koji se suprotstavljaju razbijanju Srbije su istinski junaci."

Na pitanje o kupovini poslanika, Bogoljub Karić kaže: "Da bi neko nešto kupio, neko drugi mora da proda. Ja sam uveren da nijedan poslanik u srpskom parlamentu nije na prodaju. Kada sam govorio da razmišljamo da formiramo poslanički klub u Skupštini, to je bilo zato što treba da zaštitimo državne i nacionalne interese. Sami su se ljudi javljali, ne zbog trgovine, već da bi zaštitili interese Srbije. Neće da dozvole da njihovi lideri trguju njima. Mi nikoga ne kupujemo i ne prodajemo. Nikoga ne možemo sprečiti da pređe gde hoće. Ako parlamentarci osećaju da ja i moj Pokret u ovom trenutku najbolje odgovaramo osećajima naroda, nacije i države, ko ima pravo da ih spreči da udruže svoj ugled, energiju i svoj politički i egzistencijalni interes sa nama."

Sva je prilika da se negde ovde vlast dosetila da mnoge stvari u poslovanju Mobtela, Astra banke i drugih Karićevih kompanija baš i nisu kako treba, te da bi to trebalo detaljno proveriti. Tako je Bogoljub Karić još jednom platio ulazak u politiku. Prvi put je, po sopstvenom priznanju, izgubio više desetina miliona maraka nakon najavljivanja predsedničke kandidature 1997. godine – toliko je koštalo suprotstavljanje onome ko mu je omogućio meteorski uspon davši mu višegodišnji monopol na mobilnu telefoniju. Te 2006, deluje da je platio mnogo više.

GODINE U EGZILU: I nakon bekstva Bogoljuba Karića, porodica nastavlja politički program u zemlji. Međutim, daleko je to od onih 18 odsto i skoro 600.000 glasova iz 2004. Na parlamentarnim izborima 2007, Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić osvaja tek nešto više od 70.000 glasova i sa 1,75 odsto ostaje van parlamenta. Naredne, 2008. godine, Bogoljubova supruga Milanka osvaja manje od jedan odsto (40.000 glasova) na predsedničkim izborima, a na parlamentarnim izborima iste godine PSS – Bogoljub Karić prolazi još gore: osvaja pola odsto (22 hiljade glasova) i ponovo ostaje van parlamenta.

Međutim, stvari u Srbiji se menjaju. U 2008. od Srpske radikalne stranke otcepljuje se Srpska napredna stranka, koja počinje da okuplja široki blok za rušenje Borisa Tadića sa vlasti. Tokom 2010. priključuje im se i Pokret Snaga Srbije – Bogoljub Karić. "Na političkoj sceni Srbije su se svi našli tamo gde pripadaju – naprednjaci koji brane kriminalce i odbegli Bogoljub Karić", rekla je na ovaj događaj portparolka DS-a Jelena Trivan, zaključujući da je "očigledno da naprednjaci, koji su nekada nudili sigurnu kuću za haškog optuženika Ratka Mladića, danas nude sigurnost svima koji beže od zakona". Milanka Karić ovom prilikom izjavljuje: "Opoziciona koalicija će smeniti postojeću vlast i zaustaviti propadanje i umiranje Srbije, jer se država nalazi u katastrofalnom stanju, gotovo u beznađu."

Petog februara 2011, SNS organizuje veliki miting opozicije, na kome, osim Tomislava Nikolića, Velimira Ilića, Aleksandra Vulina i drugih, govori i Milanka Karić, a nakon beogradskog, opozicija organizuje mitinge širom zemlje. Početkom 2012. republički javni tužilac Zagorka Dolovac ide u Moskvu, gde sa generalnim tužiocem Rusije Jurijem Čajkom razgovara o azilu Mire Marković i Marka Miloševića u ovoj zemlji, ali i o slučaju Bogoljuba Karića. Pred majske izbore 2012, Aleksandar Vučić, na pitanje "da li je Srbija, u kojoj je SNS na vlasti, zemlja u koju se vraća Bogoljub Karić?", odgovara: "To je zemlja u kojoj se sudi Bogoljubu Kariću, ali mu se daje pravo na odbranu. Sudi se i onima koji su danas sto puta bogatiji i koji su to bogatstvo stekli krađom i pljačkom narodne imovine. Ne znam gde njega nađoste da nas to pitate, a ne pitate DS za koju cenu je Karić podržao i doveo na vlast Borisa Tadića. Nije mi jasno i zašto DS insistira na tome. Oni su od njega iznosili torbe i torbe para, ali im izgleda smeta da se čuje šta bi mogao Karić da kaže o tome ko ga je reketirao i ko mu je šta tražio."

Pobedom Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, i serijom grešaka Demokratske stranke i Borisa Tadića, na vlast dolazi koalicija okupljena oko SNS-a. U Skupštinu, posle toliko neuspešnih pokušaja, ulaze i Karići – Bogoljubov brat Dragomir i supruga Milanka. U Skupštini će ostati i nakon izbora 2014, i nakon izbora 2016. Milanka Karić je postala poznata po tome što se za prethodne četiri godine za reč u parlamentu javila ukupno jedanput – u novembru 2013. Međutim, u fokus je dospela u septembru 2012, kada je kao članica Odbora za spoljne poslove iskoristila sastanak sa predstavnicima Evropskog parlamenta da se založi za rešavanje problema svog muža.

Tokom 2013, patrijarh Irinej posećuje poslovni centar "Jefimija", u vlasništvu BK kompanije u Moskvi, gde "pruža ogromnu podršku porodici Karić u njenoj ekonomskoj borbi u vremenu teške globalne krize u kojoj, uprkos svim teškoćama, upošljavaju hiljade radnika", a Dragomir Karić postaje počasni konzul Belorusije u Beogradu, "zbog njegovog dugogodišnjeg zalaganja na uspostavljanju prijateljskih odnosa dve zemlje".

U februaru 2016. Dragomir Karić optužio je medije u Srbiji da su "podržali uništavanje srpske privrede, gašenje BK televizije, i proterali njegovog brata Bogoljuba Karića iz Srbije": "Ta vaša demokratska vlast, koju ste promovisali, totalno je uništila srpsku privredu, razbila sve, rasprodala sve." U martu on najavljuje nov početak BK televizije – po njegovim rečima, kupili su TV Novu, a "od 1. septembra krećemo punim kapacitetom". U julu se oglašava i Bogoljub Karić, najavljujući da BK grupa "planira izgradnju socijalnih stanova u Srbiji čija će cena biti manja od 500 evra za kvadratni metar. Gradilo bi se ukupno oko tri miliona kvadrata, a gradnja bi mogla da počne krajem 2017. ili početkom 2018"...

Još samo da dođe taj maj, i da zastari i ta optužnica...



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: