Mašala

Što rekla ona raspevana ciganija iz davnašnjeg filma Aleksandra Popovića - biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta.

V čjom sad bylo djelo? Eh, v čjom. Pre neki dan moja omiljena žutara, Blic, raskrinkala još jednog pedofila, od sorte koja žrtve mami preko Fejsbuka i to je - predvidivo - izazvalo lavinu moralne panike i zahteva za ponovnim uvođenjem smrtne kazne. 

Blic, međutim, ne bi bio Blic kada ne bi zašao u sitna crevca i kada od te priče ne bi napravio serijal, sa sve pikantnim detaljima, izjavama maloletne žrtve, žrtvinih roditelja i komšiluka. Priča je inače toliko bizarna u sumanutosti da sam se dva dana premišljao da li da uopšte pišem o tome - dosta je svakom danu zla njegovoga - ali sam se na kraju ipak odlučio da joj iz poučitelnih razloga posvetim današnju kolumnu.

Ispostavilo se, naime, da netom safatani pedofil, izvesni Roki, star oko četrdeset godina - ne zna se da li je odranije poznat organima gonjenja - nije klasični pedofil, to jest da nije iz potaje nasrtao na dete, nego da je sa trinaestogodišnjim detetom - po detetovom priznanju - čitavu jednu godinu dana bio u ljubavnoj "vezi" i to - sudeći po fotografijama koje su ga i odvele u apsanu - sasvim javnoj. Sačekivao je maloletnicu ispred škole, verovatno su šetali po gradu, možda su zalazili i u kafiće, Bog sami zna.

Ko zna kako bi sve to završilo - i dokad bi trajalo - da Roki u ljubavnom zanosu nije maloletnici ponudio brak i počeo da je nagovara da stvaraju potomstvo, što je za dete ipak bilo too much, pa je tikva na kraju pukla.

Sve se to događalo u Vranju, čaršiji, dakle, u kojoj je - kao uostalom i svim srpskim čaršijama - svak svakome pod prismotrom i u kojoj se sve zna, tako da ljubavna afera ni u kom slučaju nije mogla proći nezapaženo - tim pre što se, kako rekosmo - odvijala pred očima "šire društvene zajednice".

E sad, trinaestogodišnjakinje u pubertetu spadaju u kategoriju mlađih maloletnika, neodgovornih za svoje postupke i nesvesnih njihovih mogućih posledica, ali đuvegija Roki je vrlo punoletan (a pretpostavljam i svestan postupaka) pa me živo čudi kako je bilo moguće da tokom celih godinu dana niko u Vranju nije našao za shodno da stvar prijavi policiji i da čudo i pokor, ako ne spreči, a ono bar skrati. Ako mene pitate, bilo je moguće zato što u Srbiji već odavno ne postoji društvo, kao zajednica u kojoj svi brinu o svakome, i da se naš famozni narod pretvorio u atomizovani aritmetički skup individua koje gledaju isključivo svoja posla.

Priča ima i epilog. Gorepomenuti Roki je na saslušanju izjavio da on nije nikakav pedofil, nego čovek sa časnim namerama, koji će - ma šta ko mislio o tome - na kraju oženiti dete svojih snova. Mašala!



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: