Šahinšaja

Pre neki dan - nije mala stvar - doživeh čast da me u intervjuu pomene Šainović Nikola, bivši visoki funkcioner Miloševićeve stranke, znameniti haški sužanj - što je titula koja će, ako stvari nastave tokom na koji ih Dačić navraća - biti ravna tituli (i prinadležnim privilegijama) - robijaš iz Lepoglave.

I - šta kažem? Šta kaže legendarni Šaja? Pošteno govoreći - isto ono što je govorio celog života: veje osvejanu suštinu, presipa iz šupljeg u prazno, obrće i okreće isprazne floskule naciljane na zasenjivanje ovdašnje brižljivo negovane prostote i raspirivanje nacionalnog ponosa bez pokrića, što - obrni-okreni - i jeste bila "teorijska" suština politike njegovog bosa, Miloševića, dočim se praksis te politike - obrni-okreni - svodio na ono što je metr Virilio nazvao endookupacija - teror odmetnute i odrođene elite koja sopstvenu državu i narod devastira na način na koji čini najsvirepija strana okupaciona sila.

To što su Sloba, Šahinašaja i SPS družba "Samo jaši mi smo naši, baš nam je meraja" besomučno ponavljali da nas oni - na čelu sa Slobom - u stvari brane do poslednje kapi (svačije, samo ne njihove krvi) pitanje je na koje (možda) možete naći odgovor u Đorgovićevoj knjizi, nazvaću je provizorno, a Momčilo neka mi prosti - "Šta je to u srpskom biću što ga tera da se tradicionalno opredeli za najgori mogući izbor", a - naročito u knjizi Latinke Perović, "Dominantna i neželjena elita".

Kaže, između ostalog Šainović, da sam ja nešto promrsomudio o nekakovoj presudi, što mi je, budući da sam tanak u toj materiji, ostalo nejasno, a da sam posle nastavio da "krečim" po Miloševiću "po starom". E, tu se ne bih složio sa Šahinašjom. Ozbiljne škole političke filozofije svugde u svetu odavno su odbacile infantilnu priču o "zlom geniju" koji se pojavljuje niotkuda - u minhenskoj pivnici, recimo - i do tada trudoljubivi, blagočestivi i bogougodni narod pretvara u hordu monstruma. Kaže ta škola - a to je teška jeres za evropsku levicu - da su Hitleri, Musoliniji i Miloševići neka vrsta naopakih žrtvenih jaraca - što ne umanjuje njihovu ličnu odgovornost - koje bezoblične narodne mase, takozvani narodi - da bi pustili na volju divljaštvu koje vazda drema ispod tanke kore kultivisanosti - izbacuju u pravi plan, pa - post festum - kada rogonja dođe po svoje, svu krivicu prebacili na ovog ili onog tiranina.

Da ne bih grešio dušu - i da Šaja ne pomisli da imam nešto lično protiv njega - reći ću da u intervjuu nije samo mlatio praznu slamu - odbijmo mu to na profesionalnu deformaciju - već da je rekao i jednu izvrsnu misao dostojnu gorepomenute škole: "Ozbiljnost nacije pokazuje se u ozbiljnom tretmanu istorije - ozbiljne nacije čuvaju svoje spomenike, jer jedni govore o slavi, a drugi opominju na greške, treći ukazuju i na jedno i na drugo." Svaka mu je ka vladikina, ali tema je poširoka, pa nastavak sledi u sutrašnjem, a možda i u prekjučerašnjem - nije greška - broju.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: