Bilježnica Robija K.: Franko i Zorzi

Ona odrasla ekipa sa Šolte se skuplja u šjor Bepovoj konobi. U šjor Bepovoj konobi oni igraju šah ili na briškule i trešete. Ili samo drinkaju i ćakulaju. Tu se isto skuplja i ekipa od mog dida. Ekipa od mog dida su onaj barba Tonino i onaj don Joso. Ekipu od mog dida svi zovu fosilni ostaci.

Moj dida i njegovi frendovi su sidili za stolom u kantunu. Oni su drinkali po bilu bevandu i žnjopali su sir i slane srdele. Barba Tonino je rekao: „Čoviče, nisan moga virovat da će Amerikanci bit takvi debili da izaberu za presjednika onog Ronalda Trampa!“ Don Joso je rekao: „Ronald je bija Regan! A Tramp je Donald!“ Barba Tonino je rekao: „Donald, Ronald, isti kurac!“ Onda je moj dida rekao: „Meni su inače ti izbori totalna glupost! Pametan je bija drug Tito šta ih je ukinija!“ Don Joso je rekao: „Drug Tito je bija svjestan situacije! Tačno je zna da bi svi stalno glasali za njega, pa je odlučija da se ne gubi vrime na izbore!“ Barba Tonino je rekao: „Tačno! Da su bili izbori, i da je drug Tito stalno pobjeđiva, ispalo bi da se kurči! Da namjerno ponižava protukandidate!“ Dida je uzdahnijo i rekao je: „Eeee, nikad više takve skromnosti…“ Barba Tonino i don Joso su rekli: „Nikad, nikad…“

Onda je sa drugog stola di se igrala briškula i trešeta onaj barba Zorzi dobacijo: „A to šta je moj pokojni ćaća pod drugom Titom završija na Goli otok, to ništa, je li?“ Barba Tonino je rekao: „Šta sad ima veze jel bija na Šolti il na Golom! Otok ovo, otok ono, isti klinac!“ Barba Zorzi je rekao: „Je, je, volija bi tebe vidit da si četresosme i četresdevete tuka stine na Golom!“ Moj dida je rekao: „Ja san u to vrime krčija vinograd iznad Šupjevine! Natuka san se stina do mile volje! Zato san sve do danas osta ovako skladno građen!“ Barba Zorzi je rekao: „Je, je, nije to isto…“ Onda je barba Tonino njega pitao: „A jel ti znaš, Zorzi, zašto je tvoj ćaća završija na Golom?“ Barba Zorzi je rekao: „Naravski da znan! Zato šta je mrzija diktaturu! Išli su mu nakurac drug Tito i njegova ekipa!“ Barba Tonino je rekao: „Jako si loš iz historijografije, mladiću…“ Don Joso se nakeserijo: „He-he-he, prilično loš…“ Barba Zorzi je podviknijo: „Koja van je to spika, jebate?“ Onda je barba Tonino drinknijo guc bevande i rekao je: „Tvoj ćaća je, Zorzi, kresnija ženu tadašnjeg sekretara komiteta na Šolti! Pa ga je onda drug sekretar prijavija udbi, i ode tvoj ćaća na Goli…“ Don Joso je dodao: „A to znači da ti ćaći nije iša nakurac drug Tito, nego neko drugi!“

Barba Zorzi je zableušijo se prema stolu od didine ekipe sa teškim ošamutom. Samo onda je sa trećeg stola di se igra šah skočijo se onaj barba Franko i viknijo je: „Čekajte malo! Pa u to vrime je sekretar komiteta bija moj ćaća!“ Don Joso je šapnijo: „Ups!“ Barba Franko je rekao: „Pokojni Jerko! Valjda ga se sićate?“ Moj dida je promrmorijo: „Tonino, jebenliti lajavu gospu…“ Barba Tonino je u roku odma napunijo usta sa fregulom sira i slanom srdelom. Don Joso je rekao: „Kako se ne bi sićali Jerka! Mlad je umra, bog mu da pokoj…“ Barba Franko je podviknijo: „A ja san se rodija u travnju četresdevete! Tačno kad je Zorzijev ćaća cipa stine na Golom!“ Moj dida je mrmorijo: „Tonino, jebenliti dvi lajave gospe…“ Barba Franko je viknijo: „Šta to onda znači?!“ Dida je mrmorijo: „Tri ti lajave gospe jeben, Tonino…“ Barba Franko je skriknijo: „Jel to znači da je meni Zorzi brat?!“ Dida se okrenijo prema njemu i rekao je: „Pa šta to ima veze! U vrime druga Tita svi smo bili braća!“

Za kvarat od ure su barba Zorzi i barba Franko sidili za posebnim stolom. Oni dva su držali se za ruke. Plus su im oči bile pune suzica. Barba Franko je rekao: „Brate!“ Barba Zorzi je rekao: „Brate!“ Šjor Bepo je njima stavijo na stol žmul vina i pijat sa sirom i slanim srdelama. Šjor Bepo je rekao: „Ovo je na račun kuće!“ Barba Franko je kroz suze gledao u barba Zorzija i govorijo je: „Brate!“ Barba Zorzi je barba Franku uzvratijo: „Brate!“ Onda su svi u šjor Bepovoj konobi digli čaše uzrak za nazdravit. Šjor Bepo je rekao: „Srića da su fosilni ostaci sačuvali arhivsku građu!“

Onda je onaj barba Rafo rekao: „A viš, Franko, meni je to uvik bilo sumnjivo da sin bivšeg sekretara komiteta može postat glavni hadezeovac na Šolti!“ Barba Tonino je rekao: „I to najtvrđa linija! Otočki ustaša!“ Barba Franko je okrenijo se prema ekipi. On je obrisao suzice i rekao je: „Pokojni Jerko je bija monstrum, čoviče! Još me ka malog cipa za svaku pizdariju! Više san batina od njega popija nego robijaši na Golom otoku! Već tad san iz dna duše zamrzija partiju i komunistički režim!“ Moj dida je rekao: „Ha, pa normalno da si posli puka na hrvatstvo!“ Barba Franko je rekao: „Devedesetih je u meni zakucalo hrvacko srce! I sve do danas san osta ponosni hadezeovac! Zato jer san srbokomunistička zvjerstva i zločine ositija u svojoj kući! Partijski moćnici su nas Hrvate još ka dicu tlačili i gazili ka mrave!“ Barba Tonino je rekao: „Onda ti je, Franko, ka vodećen hadezeovcu i glavnome otočkom ustaši sigurno pa kamen sa srca kad se pokazalo da ti pokojni Jerko nije otac, nego da ti je pravi roditelj Zorzijev ćaća!“ Barba Franko je uzeo za ruku barba Zorzija i rekao je: „Sad je sve leglo na svoje misto!“ Moj dida je rekao: „Naravski da je! Pošto je Zorzijev ćaća bija Srbin!“

Robi K. (IIIa)



Peščanik.net, 21.11.2016.

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: