Jači od sudbine

Bivao sam po raznim sajmovima knjiga u inostranstvu i svim tim sajmovima jedna je stvar bila zajednička - na njima nije bilo nikakve muzike, ni klasične, ni prigušene, ni ambijentalne, a ako se neki izlagač ili posetilac baš nije mogao lišiti zvučne podloge, nepotrebne za razgledanje i kupovinu knjiga, ostavljana mu je mogućnost da turi slušalice u uši, što su mnogi - nije mi to promaklo - i radili.

Kod nas - jebo ti nas - nije bilo (i nije) tako. Poslednjih nekoliko godina, stvar se donekle popravila, ali pamtim godine u kojima su veseli izdavači dovodili trubače u halu jedan i odvrtali ozvučenja do daske, što je u sadejstvu sa govorancijama dopirućim sa mnogobrojnih promocija - takođe odvrnutim do daske - stvaralo nesnosnu kakofoniju.

Stvar se, kako rekoh, donekle popravila, ali iako muzika nije dibidus proterana iz sajamskih hala, bar je jačina svedena na koliko toliko prihvatljiv broj decibela. Što nije bio slučaj u hali tri, na takozvanom Medijskom marketu, koncipiranom kao mesto susreta čitalaca i novindžija "uživo", niz tribina na ovu ili onu temu, kao i predstavljanje knjiga. To bi tako verovatno i bilo da nije bilo štanda Informera i njegovog vlasnika i šefa, juče već pomenutog DJV-a, koji se pobrinuo da jednu lepu zamisao uvalja - ne u blato - nego u govna.

Izborivši se za privilegovano mesto za svoj štand - tik pored ulaza u halu - DJV & Co su dali sve od sebe da vizuelnim, zvučnim i svakim drugim efektima rasteraju ozbiljne ljude, a da privuku polusvet, u čemu su u potpunosti uspeli. Štandovi koliko-toliko ozbiljnih novina i nedeljnika sve vreme su zvrjali (polu)prazni, dočim je Informerov štand bio krcat divnim stvorenjima iz svih oblasti života, kao i džabalučarima namamljenim besplatnim pivom, rakijom - da li je bilo kavurme za meze, ne znam - sitnim poklonima i mukte friziranjem i lakiranjem noktiju.

Neki izlagači su protestovali kod sajamskih vlasti, skrećući im pažnju da Informerova kalakurnica ometa normalno odvijanje najavljenih programa, ali su džaba krečili - ko da se zameri Vučićevoj medijskoj desnoj ruci, pa da u sutrašnjem Informeru pročita da mu je baba bila kurva - a meni je u jednom trenutku, dok sam kao na iglicama sedeo na Danasovom štandu, došlo iz dupeta u glavu da GJV-ova ideja vodilja nije afirmacija narodnog veselja, nego namera da ponizi ostale novine i nedeljnike i da im stavi na znanje da mu ne mogu ništa i da je jači od sudbine.

Društvene mreže su danima brujale o sajamskom skandalu, ali u novinama uglavom nije bilo ni mukajeta, što govori da su novine kurčevite uglavnom na papiru, ali ne i u praksisu i da su se pomirile sa sudbinom. I vaistinu, na prvi pogled protiv Informera se - zbog moćne Vučićeve senke koja se nadvija nad njim - ne može boriti, ali tome uopšte nije tako. Itekako može. Neka se ni jedan štampan medij koji drži do sebe sledeće godine ne pojavi na Medija marketu, pa neka DJV divlja sam, štono se kaže - u prazno.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: