Komšije sa Marsa

Više od Trampa brine me trampa ovo malo preostalog zdravog razuma za totalno ludilo. I pošto Srbija sve više liči na zemlju iz crtanog filma, logično je da će nam pre u pomoć priteći neki drugi Donald - Dak, poznatiji kao Paja Patak

Američka svemirska agencija trebalo bi pod hitno da prekine dalju potragu za dokazima da na Marsu postoje uslovi za život. Pa, zar im treba bolji dokaz od sve većeg broja ljudi u Srbiji koji kao da su sa Marsa pali? A samo tako mogu se objasniti naslovi u srpskim tabloidima nakon američkih predsedničkih izbora.

„Trampe Srbine!“, „Tramp nam može vratiti i Kosovo!“, „Rama i Tači ucveljeni zbog poraza Hilari“, „Vučićev prijatelj doveo milijardera na čelo SAD“, „Titova pionirka gazdarica Bele kuće“. Ovo su samo neki od naslova u jednom tabloidu. I to u istom danu.

Trudila se, bogami, i direktna konkurencija. Uz bilborde: „Čestitamo! Trampe Srbine!“, pozivajući se na pouzdane izvore, valjda iste one koji upozoravaju i na opasnost od državnih udara u Srbiji, obelodanili su: „Tramp i Putin će promeniti svet“ i da će savetnik za spoljnu politiku novom predsedniku SAD predložiti da „Republiku Srpsku treba pripojiti Srbiji“. I onda je logično da „Šiptari plaču zbog Hilari“.

Treći preko cele naslovne slave: „Albanci očajni zbog poraza Klintonove - Tramp vraća Srbiji Kosovo“, a ako neko i malo sumnja, tu je i dodatno pojašnjenje: „Moguć je dogovor sa Rusijom oko poništavanja nezavisnosti Kosova“. Pa, razumljivo, jer je „Vučićev prijatelj Trampova desna ruka“, a uz to „Tramp hoće Srpkinju za snajku“.

Četvrti podsećaju da je novi predsednik „Hteo da bude Karićev zet“, ali mu se, eto, nije dalo. Eh, kako se nisu setili da napišu da im je jedan od njegovih najbližih saradnika dojavio da bi se i mesta u Ovalnom kabinetu odrekao samo da mu Bogoljub bude tast!

Zahvaljujući petima, prvi smo saznali svetsku ekskluzivu: „Tramp i Putin prvi put zajedno u Beogradu!“ Da bi razuverili i „neverne Tome“, kao krunskog svedoka pozvali su čoveka kome bezrezervno veruju – lično Bogoljuba Karića. A on zna: „Moj prijatelj Tramp želi da pomogne Srbiji, Vučić će to iskoristiti“.

Samo malo, čiji je Tramp prijatelj? Pa ko je ovde prijatelj sa ključnim liderima sveta, Angelom Merkel, Mateom Rencijem, Sebastijanom Kurcom, Borisom Džonsonom... Otkud sad taj Bogoljub? Pa nije zelena salata isto što i margarin koji se u sve meša. Isto važi i za Ivicu Dačića. „Zvaću Trampa u Srbiju da otvorimo vino iz 1966“, otkrio je svim tabloidima koji su to želeli. Samo im nije objasnio kako će ga zvati na vino, kad je sam rekao da je Tramp tu bocu, inače vrednu 3.000 evra, poslao Vučiću? Dobro, gde je sada to vino? Zar tako skupi pokloni ne pripadaju državi? Ili vino ne vredi toliko, ili ga Dačić nije ni predao kome je trebalo? U svakom slučaju, ne bi smelo da bude kod njega. Mada ne bih imao ništa protiv da se njime, gde god da je sada, zalije ako se, posle „žutih ljudi koji su pili vodu sa Morave“, ispuni novo proročanstvo Tarabića: „Tramp prekida ratove“.

Zbog svega ovoga, mene nije ni izbliza zabrinula pobeda Trampa, ali jeste trampa - ovo malo preostalog zdravog razuma za totalno ludilo. I zato se plašim da Srbiji ne može pomoći Donald Tramp sve dok ovo što nam se dešava liči na grad u kojem je živeo njegov imenjak Donald Dak, organima reda poznat kao Paja Patak. A ne liči Srbija na Patkovgrad samo poslednjih nekoliko godina, već mnogo duže. U suprotnom ne bi svako znao bar jednog tajkuna bogatijeg od Baje Patka, niti bi bilo toliko kriminalaca opasnijih od Hromog Dabe.

Na crtani film sve više liči i Skupština Srbije. Opravdanu primedbu što im Izveštaj EK o napretku nije dostavljen na srpskom jeziku, poslanici SRS i Dveri iskoristili su za napad na Majkla Davenporta. Šef Delegacije EU na svom tviter-nalogu napisao je da su ga poslanici Odbora za evropske integracije pozvali na sednicu, ali da „očito nisu spremni“. Biće da je on bio samo kolateralna šteta, jer je morao da sasluša sve što Vojislav Šešelj iz ko zna kojih razloga neće direktno da zameri premijeru Aleksandru Vučiću. Prosto, ne mogu da verujem da lider SRS ne zna da o evropskom putu Srbije ne odlučuje Davenport, već Vlada i Skupština. A ako već ima primedaba na to, red je da ih kaže onima koji donose odluke, umesto što glumi di-džeja i šefu Delegacije EU pušta četničke pesme o Trampovoj pobedi. Jer, zbog takvog ponašanja u parlamentu nekome sa strane će još više izgledati kao da smo svi pali sa Marsa.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: