Marijan pod video nadzorom


Maja Gojković deluje kao osoba koja u tri ujutru može da vam izdeklamuje član 107, stav 2, Poslovnika Skupštine koji glasi: "Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica".

Međutim, Narodna skupština Srbije pod rukovodstvom Maje Gojković izgleda potpuno suprotno od člana 107, stav 2, kao da u njemu piše: “Na sednici Narodne skupštine obavezno je neposredno obraćanje narodnog poslanika Marijana Rističevića drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica”.

Kada se ovih dana saznalo da je Marijan Rističević član nadzornog odbora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, opravdano se postavilo pitanje: a zašto ne postoji neki nadzorni odbor za nadziranje Marijana Rističevića?

Svima je laknulo kada su saznali da je Marijan Rističević ipak pod nekim nadzorom, i to video nadzorom, zato što je non-stop u krupnom kadru direktnih prenosa Skupštine Srbije.

-Objekat je pod video-nadzorom – piše na kravati Marijana Rističevića, biblijske ličnosti srpskog višestrančja.

U pitanju je - ko ne zna – poslanik Srpske napredne stranke na koga je premijer garantovano mislio kada je izjavio: “Želimo da napravimo normalnu i pristojnu Srbiju”.

Ili su ga, moguće, ugurali u parlament da bi građanstvo videlo kako će izgledati Srbija ako poduhvat stvaranja normalne i pristojne Srbije nekim čudom propadne.

-Od celog tog plemenitog poduhvata pravljenja pristojne i normalne Srbije ispadoše “muda Marijanova”. Samo ne znam gde smo se preračunali? – izjaviće jednog dana premijer, razočarano, zagledan u Marijana Rističevića, šarmantnog intelektualca prijatne spoljašnjosti koji je svojevremeno izdržao 110 dana na “Farmi”, rijaliti šou programu televizije Pink, glavnog medijskog promotera nastojanja premijera da od Srbije napravi pristojnu i normalnu Srbiju.

Ima ljudi koji opravdano smatraju da je onaj nepristojni Marijan Rističević pljunuti ovaj pristojni Marijan Rističević.

Poslanica “Dosta je bilo”, recimo, pre neki dan je toliko bila ubeđena da je u pitanju isti onaj Marijan Rističević da ga je diskretno pljunula usred parlamenta.

-To je on! Pljunuti Marijan! – izjavila je posle te interesantne akcije dokazivanja autentičnosti.

Kamere su snimile pre izvesnog vremena da dva poslanika SNS stalno arlauču “auuuu” kada Marijan ima izlaganje u Skupštini. Oni su objasnili novinarima da se zvuk „auuu“ dogodio spontano kao odraz njihove reakcije na brojke koje Rističević iznosi u parlamentu, a u vezi sa stvarima koje su “pokradene u vreme vlasti Demokratske stranke”.

-Iako se prvi put desilo spontano, sada je to postalo tradicija kad Rističević govori – objasnili su naprednjaci Marko Atlagić i Vučeta Tošković.

I ta dvojica su primer nastojanja stvaranja normalne i pristojne Srbije. Naprednjaci su naime osobe koje po potrebi mogu da arlauču “auuuu”, a po potrebi mogu da arlauču i “euuuu”, naročito ako po komandi valja podržati EU & evropske integracije.

Nekada su arlaukali: “Auuuu Euuuuu”, što je bio odraz njihove lične sumnjičavosti prema EU, ali u međuvremenu su uspeli da razdvoje te dve vrste arlaukanja, pa kad Rističević govori arlauču “auuuuu”, a kad premijer govori arlauču “euuuuu”.

To je samo još jedan dokaz multikulturalnosti Srpske napredne stranke uz pomoć koje možda ne uđemo u “Euuuuu”, ali smo već ušli u: “Auuuuu”.

Izvorna SRS, preteča SNS, bila je partija pravljena po modelu „ko ovde ne poludi, taj nije normalan“, i u tom prvobitnom leglu nedijagnosticiranih likova s poslaničkim imunitetom skupljenih s kolaca i konopaca svih srpskih zemalja, jasno su se vremenom izdvojile dve grupacije. Veća, sačinjena od onog što se u žargonu zove „Pera, Mika, Laza...“, to su bili neki straobalni anonimusi, za koje nikad niko u životu ne bi čuo da iz lagodne pozicije blagajnika kućnog saveta nisu isplivali nekakvim za običnog čoveka nestvarnim podvigom: pročitali su kompletnu vojvodinu bibliografiju, predvodili dobrovoljačku jedinicu „Bradate kašikare“, svirali gusle, gajde ili orgulje u „Ludoj kući“ i jošte svašta što im nije bio adut za prijemni ispit u cirkusu, na kastinzima za Felinijeve filmove, ali jeste pred konkursnom komisijom SRS.

Manja grupacija, s povremenim izlivima racionalizma, blanko je potpisivala sva sočinjenija one veće grupacije, aplaudirala korama od banana, korodiranom escajgu, parcelisanim njivama, svojeručno zakatančenim medijima... Pa kad je ta racionalnija grupacija konačno rešila da se otcepi, povukla je sa sobom i onaj neracionalniji deo. Tim spojem nastala je Srpska napredna stranka... I šta mi sad tu da radimo?



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: