Svi za Niš

SVAKAKO JE DOBRO DA IZVRŠNA VLAST ŠTO BOLJE UPOZNA PROBLEME GRAĐANA, ALI MOŽDA NE BAŠ U FORMI ONIH SEANSI GDE GRAĐANI LIČNO DOLAZE KOD PREMIJERA DA BI REŠILI SVOJ PROBLEM. TO VIŠE NI PALMA NE RADI

12. oktobra 1492. godine Kristofor Kolumbo je stigao do Amerike na tri španska broda, Ninja, Pinta i Santa Marija. Verovao je da je doplovio do Indije, a našao se na Bahamima. Nije loše ispalo to miholjsko leto za Kolumba, ako zaista veruješ da si u Indiji, onda i narod nazoveš Indijanci.

Vlada Srbije, prethodnih nedelju dana – otkrila je tako Niš i još usput povelik deo Juga Srbije. Iskrcala se asketski (ili možda protestantski) skromno u niškoj kasarni i započela užurbano svoj radni obilazak. Kao da je započeo lov na Pokemone, ministri su se raštrkali tražeći javna preduzeća, fabrike, škole ili ustanove koje će obići i obećati pomoć. Istini za volju, ministarka Zorana je startovala pre pucnja sudije, to jest Premijera i gotovo dan ranije obišla Aerodrom i prugu koja "sa 5 rampe" ide kroz Niš. Svako je pronašao ponešto, samo sam imao utisak da je gospodin Krkobabić bez portfelja ostao i bez teme pa je bilo daj šta daš. Konačno se i on slikao u biblioteci i obećao pomoć za njeno renoviranje. Alal vera.

Najviše pažnje medija privukao je Edi Rama koji je oplovivši oko sveta iz Tirane, preko Beograda – stigao do Niša. Osim toga, Premijer je sve novinare i gledaoce vratio u doba služenja vojnog roka, jer je Vlada bila smeštena u kasarni. Tamo je i nastao istorijski intervju za emisiju 150 minuta, gde je sve izgledalo kao da je voditeljka došla u posetu regrutu, pa on nije dobio izlazak u grad i sada se šetaju po parku kod prijavnice. Čak su prolazile i neke džombe noseći iz vešeraja na širinu kape složene one žuto-zelene peškire na pruge.

A novinara nije manjkalo. Ako se štedelo na smeštaju, na medijima bogami nije. RTS je prema nezvaničnim informacijama na terenu imao 31 čoveka i dopisništva sa juga Srbije u Nišu i Leskovcu. Bile su tamo i ekipe (desetak ljudi) za Prvu i B92, kao i Televizija Pink. Ova poseta je tako otkrila koliko su mediji angažovani na dnevnom praćenju naše vlade. Dodate li tome prenose zasedanja Skupštine na drugom programu RTS-a, gledaocima ostaje samo nekoliko sati za pevačka nadmetanja i telešop.

Verovatno najdramatičniji deo rijalitija iz Niša bio je "paparazzo" snimak gde Premijer kritikuje gradonačelnika Niša. Ovaj stoji mirno, pokunjene glave dok mu Šef ponavlja: "50 miliona, 50 miliona evraaa". Reč je o minusu u niškom gradskom budžetu. Ko moj poručnik, kad sam išao na raport, a glava ti pognuta da ne vidi kako ćeš da pukneš od smeha. Al drugo vreme beše.

Za to vreme u Skupštini, kao da se osećalo odsustvo Izvršne vlasti, a glasalo se za članove Saveta REM-a. Razumem zabrinutost, ima pet imena, a poslanici moraju da pogode tačno ona dva za koje je Vlada rekla Amin! Da ne bi bilo zabune, uvedeno je zvonce – pa kad Maja Gojković pročita neko ime i otvori glasanje, poslanici vladajuće većine slušaju da l’ je zvrcnula zvoncem. Ako jeste – glasaš "Za", ako nije – što bi se reklo, apstiniraš. Ovi novi poslanici, iz Dveri i DJB-a, jezikom niške kasarne, gušterovi, umreše od smeha, aplaudiraju, dobacuju – niste ovce ne treba vam zvonce, a neki mangupi čak snimili Majino zvono na mobilni i cimaju vladajuću većinu. Nije to drugarski. Ipak, iskusnije skupštinske džombe tvrde da je glasanje na zvonce otkriveno za vreme vladavine DS-a. Ispašće da je sve već bilo smišljeno u eri Borisa Tadića, a to mu dođe kao kad ne znaš ko je nešto otkrio, barut, papir, 70 blok – slobodno kaži – Kinezi! Najmanja je šansa da ćeš pogrešiti. A mediji su, ruku na srce, pogrešno nabedili Premijera da je uvredio porodilje nazvavši ih neradnicama – što se tako izvrnuto kasnije širilo društvenim mrežama.

Na kraju ovog gostovanja Vlade u kasarni su ostali Vučić i ministri poljoprivrede i zdravlja. Poljoprivrednici su i u moje vreme bili najbolji vojnici, voli seljak vojsku, a Ministar zdravlja je dobio zabranu izlaska u grad posle one tragedije u Loznici. Posejana su brojna obećanja, videćemo šta će od toga i da rodi. Svakako je dobro da izvršna vlast što bolje upozna probleme građana, ali možda ne baš u formi onih seansi gde građani lično dolaze kod Premijera da bi rešili svoj problem. To više ni Palma ne radi.

Lepo je što građani Srbije, a tu ubrajam i članove Vlade, shvataju da na samo tri sata od Beograda ima grad koji ima i Univerzitet i dobar geografski položaj i plodnu zemlju i propalu industriju i famoznu biblioteku. A kada je ponestalo tema, kolege novinari navališe na niški burek. I figurativno i bukvalno.

Da sam Nišlija, verujem da bi mi ovo otkrivanje Niša na Miholjdan 2016. delovalo malko neukusno. Osećao bih se kao Kolumbov Indijanac.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: