Vote Sheshel

Ovo gore baš primamljivo zvuči, a đuturumi, a ideja za naslov današnje kolumne sinula mi je pre neki dan pred trafikom, kada sam kupujući novinčine i cigare, na naslovnoj strani Kurira ugledao lik onog divnog stvorenja, Šešelja, a iznad lika naslov - "Dočekaću Trampa kao predsednik Srbije".

Pretpostavjam da ste već dokonali da je naša današnja tema razmatranje ozbiljnosti (i izvodljivosti) Šešeljevog obećanja - ili je možda bolje reći pretnje - da će pobediti na predstojećim predsedničkim izborima. Obećanje je, odmah to treba reći, neozbiljno, što ni za jotu ne umanjuje Šešeljeve izborne šanse - ne treba tog svata potceniti, mnogima se to obilo o glavu - ali isto tako treba reći da su vojvodina obećanja i pretnje oduvek bile neozbiljne (i neizvodive) iako su proizvodile vrlo ozbiljne posledice.

Takođe bi bilo pogrešno zaključiti da je Trampova pobeda faktor koji je osokolio Šešelja, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je Šešelj pojava mnogo starija od Trampa i što je mnogo pre Trampa shvatio da se povlađivanjem (i raspirivanjem) najnižih instinkta mase može lepo uspeti u životu. Bilo je to poznato još u antičkom Rimu u kome je i nastala izreka - svetina voli da bude varana.

No, dobro, okanimo se istorije populizma i razmotrimo kakve su Šešeljeve prezidencijalne šanse. Ako mene pitate solidne, a ukoliko se ne kandiduje Vučić lično - i vrlo izgledne. Ko da mu se suprotstavi? Nekoliko demokratskoopozicionih rogova u vreći ili njihov zajednički kandidat, što bi već bilo ravno čudu? Ma idi beži. Možda aktuelni džumhurbaškan, Toma Nikolić? Tek bi to bila mrka kapa! A neki slobodni strelac? Luk i voda i ćorava posla.

Potencijalno Šešeljevo izborno telo mnogo je šire od članstva Srpske radikalne stranke, tu je pre svega po mojoj odokativnoj proceni najmanje polovina, ako ne i više, članova SNS-a koji su - zato što im je tako naređeno "odozgo" - prihvatili Vučićev evropski put, ali koji su u srcu ostali oni stari, zadrti, ksenofobni radikali, tako da podozrevam da bi - ukoliko Oco Vučić ne smisli tehniku kontrole glasanja svakog člana ponaosob - ta polovina radosno zaokružila Šešeljevo ime.

Tu su, nadalje, dverjani, ostaci zaklanog DSS-a i anonimna, ali uopšte ne beznačajna masa polujurovaca koje samo Šešeljeve rodomontade u huškanja mogu isterati na izbore. Tu su konačno - nemojte se ništa ibretiti - preduzimljivci iz takozvane Druge Srbe, ubacivači belih listića i crtaći Čiča-Gliša koji bi mogli doći na epohalnu ideju da klin izbiju klinom, to jest da glasaju za Šešelja ne bi li smrsili konce Vučiću, kao što su onomad glasajući za Vučića mrsili konce Tadiću, pa se sad češu i tamo gde ih ne svrbi.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: