Bruka doktora Nebojše

Ovoga puta nemam ništa protiv građanina Nebojše Stefanovića. Ni protiv ministra Nebojše Stefanovića. Ali, imam protiv doktora ekonomije Nebojše Stefanovića koji ne zna ni šta je kapitalna dobit

Đavo kad-tad dođe po svoje. Nekim nesrećnim sticajem okolnosti, u odsustvu ministra finansija Dušana Vujovića (baš je našao kada će da izađe iz skupštinske sale), njegov dvostruki kolega - em ministar, em doktor ekonomskih nauka - Nebojša Stefanović javio se kao dobrovoljac da od žestokih napada opozicije brani najbolji budžet u istoriji Srbije. I tom odbranom „Vujovićevog“ budžeta zapravo je samo podgrejao dve i po godine stare sumnje u to kako li je tek uspeo da odbrani sopstveni doktorat. 

O čemu se zapravo radi? Na brojne primedbe opozicionih poslanika da se iz predloženog budžeta ne vidi ni ko će od stranih investitora, ni koliko od 11 milijardi dinara subvencija dobiti, a ne znaju se ni efekti tih podsticaja, Stefanović im je odbrusio da su njihove brige bez osnova i da će sav taj novac investitori vratiti u državnu kasu kroz – porez na kapitalnu dobit!? 

Doktor ekonomije u ulozi ministra unutrašnjih poslova bio je, izgleda, toliko samouveren da mu niko iz opozicije nije replicirao. Ili ni oni nisu mogli da veruju u ono što su čuli. Kakav, bre, porez na kapitalnu dobit!? Pa, zna li ministar, uz to i doktor ekonomskih nauka, šta je uopšte porez na kapitalnu dobit? Uh, kakvo glupo pitanje. Pa, to znaju i dobri đaci u srednjoj ekonomskoj školi, kako ne bi doktor ekonomije? Ako je, naravno, stvarno doktor.

I odmah da se zna. U ovom slučaju nemam ništa protiv građanina Nebojše Stefanovića. Nemam ništa ni protiv ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, iako kao član Vlade u skupštinskoj raspravi ne bi smeo da koristi argumente koji to nisu. Pogotovo što je bio ministar u Vladi koja je predložila važeći Zakon o porezu na dobit pravnih lica. Ali, imam protiv doktora ekonomije Nebojše Stefanovića koji očito ne zna šta je kapitalna dobit. Jer da zna, nikada ne bi lupio ovakvu - a kako drugačije reći nego - glupost.

Krajnje pojednostavljeno, kapitalna dobit je razlika između prodajne cene i one po kojoj je neka imovina (preduzeće, akcije, stan...) kupljena. 

Konkretno, ako je neko firmu kupio za milion evra, a kasnije je uspeo da je proda za dva miliona, on je ostvario kapitalnu dobit od milion evra i na nju mora državi da plati porez. To, na Stefanovićevu žalost, znači da strani investitor, koga država časti subvencijama iz budžeta, nikada neće ni platiti taj porez ako ne proda firmu. I da nije doktor ekonomskih nauka, Nebojša Stefanović bi to morao da zna! Ili bar da ćuti dok na Vikipediji ili bilo kom internet-pretraživaču ne proveri šta je uopšte kapitalna dobit. Ovako, obrukao se u direktnom TV prenosu.

U redu, lapsusi su mogući. Ali, avaj, Stefanović verovatno još nije ni shvatio da je pogrešio. Inače bi već pokušao da se opravda. Kao što je to uradio kada su se društvene mreže usijale zbog njegovih reči da neki ljudi „kada pred spavanje nemaju braću Andersen, izmišljaju bajke“. Ministar policije u zemlji u kojoj se mnogi sve više osećaju kao Alisa u zemlji čuda očito je pomešao braću Grim i Hansa Kristijana Andersena u nastojanju da demantuje tvrdnje lidera Dveri Boška Obradovića da je MUP tajno helikopterom iz Beograda u Podgoricu prebacio Aleksandra Sinđelića, jednog od osumnjičenih za navodni pokušaj terorističkih napada u Crnoj Gori. 

„Lapsus linguae nastaje pod uticajem semantičke bliskosti. Moj je spontana reakcija na nečiju pojavu konfabulacije - bogatih lažnih sećanja“, pokušao je za tu grešku da se opravda Stefanović, zaboravljajući da „za razliku od dece, konfabulacija kod odraslih služi održavanju samopoštovanja u situacijama frustracije“. 

Bilo kako bilo, mene je blamaža sa porezom podsetila na to da još od 5. juna 2014. doktor Stefanović nije odgovorio na izazov profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović, koja ga je pozvala na TV duel na temu „multipla multivarijaciona regresiona analiza, koju je najavio, a posle toga preskočio u svom doktoratu“, iako mu je unapred najavila da će „u TV duelu posebno insistirati na analizi varijanse i na heteroskedastičnosti, neka se gospodin ministar spremi – ja čekam“.

Da li se posle najnovije javne bruke u parlamentu iko pita zašto tog TV duela još nije bilo? I što ga nikada neće ni biti. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: