Čovek koji je dosegnuo dno

DA JE OVO NORMALNA DRŽAVA, S NORMALNOM POLITIČKOM SCENOM I DRUŠTVENIM OKRUŽENJEM, MARIJAN RISTIČEVIĆ BI MIRNO ORAO SVOJE NJIVE I ZABAVLJAO KOMŠILUK. OVAKO, NJEMU JE USPELO DA BEZ IKAKVOG ZNANOG POLITIČKOG PROGRAMA, BEZ IKAKVE ZNANE POLITIČKE IDEJE – SAMO NA BEZOBRAZLUKU, PRIMITIVIZMU I ZABAVLJAČKOM ELEMENTU – IZGRADI POLITIČKU KARIJERU I SEBI OBEZBEDI VIŠE NEGO PRISTOJNU MESEČNU APANAŽU
Šta god o njemu mislili, čini se da je Marijan Rističević čovek s kojim može da se igra na sigurno. Svaka njegova izjava ovih dana je – bez izuzetka – skandalozna, a svako objašnjenje za tu skandaloznost (opet bez izuzetka) više nego neinteligentno. Promašaja nema.
Iako je poslanik Rističević odranije poznat kao čovek kojem nisu strani primitivizam i agresivnost, ovaj put odgovorio je sve većim zahtevima vremena i običaja, uspešno prevazilazeći čak i samog sebe.
Serijal poražavajućih prošlonedeljnih epizoda, u kojima je imao glavnu rolu, sigurno ulazi u anale beščašća, apsurda i moralne bede koji inače ne manjkaju ni vlasti u kojoj on aktivno učestvuje, a ni njemu samom.
KOJA GRANICA?: U trenutku dok su desetine hiljada građana i građanki Srbije u SMS humanitarnoj akciji prikupljale novac za spas teško obolele jednogodišnje devojčice Sofije, Marijan Rističević je na svom Tviter nalogu napisao: "DS su čudo. Ćerki jednog od njih 2015. godine RFZO platio 460.000 evra operacije u inostranstvu. Ove godine su sami odbili RFZO da bi platili kampanju."
Zahvaljujući tajmingu, identitet ovog deteta bio je potpuno očigledan, a informacije su iznete više nego selektivno – s jasnim ciljem da, preko bolesne devojčice i njene porodice, diskredituju stranku kojoj pripada njen otac.
Danima nakon tog 17. novembra, Rističević je objašnjavao kako mu je izjava izvučena iz konteksta, ali snimci s njegovog Tviter naloga govore za sebe. Iako je verovatno očekivao reakciju zgražanja nad DS-om, svi komentari na ono što je napisao bili su usmereni na njega. Nakon što mu je jedan pratilac rekao: "Pišeš o bolesnom detetu. Gde je granica?", Rističević mu hladno, bez naznake promišljanja o već učinjenom, kaže: "Koja granica? Pišem da DS laže, jer su roditelji odbili lečenje deteta u inostranstvu ove godine o trošku RFZO."
U prevodu, sve ovo značilo je da roditelji deteta koje boluje od rođenja i kojem anomalija dušnika ugrožava život, roditelji koji su sa svojim detetom preživeli već desetak ozbiljnih hirurških zahvata – odbijaju pomoć koju im šakom i kapom daje Republički zavod za zdravstveno osiguranje, time prolongiraju odlazak u inostranstvo i tako rizikuju život istog tog deteta. Sve to da bi oblatili Zavod (o kojem inače teško jedna lepa reč može da se kaže), a samim tim i vlast u kojoj Rističević aktivno učestvuje (a koja, sudeći po primeru socijalno ugroženih, bolesnih, trudnih i nemoćnih, nema nikakav osećaj za čoveka, pojedinca i ljudsko stvorenje kao takvo). Ako je na jednoj strani vlasitito dete, a na drugoj strani vlastita stranka – prosečan DS-ovac, dakle, opredeljuje se za stranku?!
Sve što se nakon ovoga događalo, svodi se na onu mnogo puta ponovljenu narodnu mudrost da nije majka Muju karala što se kartao, već što se vadio. Mogao je Rističević da ćuti, da se povuče, čak i da se izvini, ali to se nije dogodilo. Njegovi dalji postupci i izjave još su jasnije pokazali o kakvom se čoveku i političaru radi, i istovremeno, koliko je duboko moralno, intelektualno i političko dno ka kojem ubrzano srlja vladajuća garnitura.
BOLEST, LAŽI I UPRAVNI ODBOR: Pošto je video da je njegov tvit podigao temperaturu, Rističević je saopštio da su "pogrešna tumačenja" dovela roditelje i javnost do zablude oko lečenja i odobravanja lečenja dece u inostranstvu o trošku RFZO. "Moja namera nije bila da nekoga povredim, već da kao član UO RFZO ukažem na činjenicu da je Fond odobrio lečenje u inostranstvu 449 dece za devet meseci ove godine, te da je i tom slučaju lečenje bilo odobreno. Svakome ko misli da to nije tačno spreman sam da se izvinim."
Rističević se još nikome nije izvinio, iako ovde, da ne okolišamo, ništa nije istina: ni da je bilo ko bilo šta pogrešno protumačio (tvit mu je bio jasan, baš kao i ono što je posle toga napisao), ni da nije bilo namere da se neko povredi (jer, ako roditelja optužite da svoju stranku stavlja ispred života svog deteta – teško je to protumačiti bilo kako, osim kao nameru da se povredi), ni da je Rističević hteo da ukaže na sistemske uspehe aktuelne vlasti (jer o tih 449 dece govorilo se tek nakon priče o manipulacijama demokrata).
Konačno, laž nad lažima jeste i više puta ponovljena teza da je detetu odobreno lečenje u inostranstvu – kako će kasnije objasniti njen otac, dete je u poslednji čas, umesto u francusku bolnicu adekvatnu za njeno lečenje, upućeno u jednu italijansku ustanovu specijalizovanu za potpuno drugi tip anomalija, koju nije preporučio nijedan domaći ili strani stručnjak. To bi bilo kao da osobu koja čeka hitnu transplantaciju srca uputite u najbolju oftalmološku kliniku i javno objavite kako sramota može da je bude što je odbila "lečenje o trošku države"?!
U nastavku svog sramotnog saopštenja, Rističević ide i korak dalje: "Što se politike tiče, niti sam o ovome davao izjave takve prirode, niti ću ih davati ubuduće, a ono što sam rekao je, po meni, činjenica koja je proverljiva u RFZO. Posebno mi je žao što je, mimo moje volje, otkriven identitet roditelja i obolelog deteta."
Teško je ovde dati bilo kakav komentar – svoju otvorenu političku prozivku Rističević zanemaruje, ponavlja laž za koju zna da je laž (a koju on naziva "proverljivom činjenicom"), da bi, konačno, licemerno saopštio da mu je žao što je otkrio nečiji identitet.
Reagujući na sve izrečeno, Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, pokrenuo je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u RFZO. Podsećajući na činjenicu da je za službeno lice koje zloupotrebi podatke o ličnosti predviđena zatvorska kazna do tri godine, Šabić je postavio logično pitanje: "Da li uopšte članovi Upravnog odbora Fonda imaju pristup ličnim podacima osiguranika i po kom zakonu?"
Isto tako logičan odgovor, baziran na onome čemu smo prisustvovali, glasi: naravno da imaju. I naravno da će ih Marijan Rističević zloupotrebiti kad god mu se prohte, u koju god svrhu. Ne sviđa mu se šta govorite/zastupate/pišete? I, hop, evo vas u Skupštini – sa pregledom svih psihijatrijskih, ginekoloških, uroloških i internističkih problema koji su vam rešeni o famoznom "trošku države" (kao da to ne plaća svako od nas), odnosno zahvaljujući premudrom i humanom delovanju RFZO.
OTKUD TI, OTKUD TU?: No, ni posle toga se Rističević nije smirio, pokazavši da još ima snage za antologijske rečenice i nezaboravne nonsense. "Nikada mi nije bila namera da otkrijem lične podatke devojčice. Podatke koje sam izneo dao sam kao član Upravnog odbora RFZO, žao mi je što sam ih izneo, iako su tačni, pošto su zloupotrebljeni. I, nijedan podatak nisam dao medijima", otkrio je za N1, nakon što je objavljena Šabićeva odluka.
U ovom slučaju, ne može drugačije nego numerički:
1. U lične podatke ne spadaju samo ime i prezime, već sve što upućuje na nečiji identitet – a to je Rističević otkrio.
2. Podatke ne bi smeli da iznose pre svega članovi UO RFZO. To što je neko član UO RFZO, ne znači da poseduje podatke o ličnosti i informacije iz zdravstvenog kartona. RFZO nije ničija prćija.
3. Ako čovek kaže da mu je žao što je nešto rekao, iako je to nešto "tačno" – jasno je da mu uopšte nije žao zbog toga što je to izneo, već zato što mu je to stvorilo probleme.
4. Ako se nešto objavi na Tviteru – isto je kao da je objavljeno u medijima. Ako se nešto izgovori u Skupštini – isto je kao da je objavljeno u medijima. Izjava medijima nije samo izjava koju čovek daje na molbu medija – izjava medijima jeste sve ono što se izgovara u javnom prostoru.
Konačno, imajući u vidu da sve to Marijan Rističević ne zna, postavlja se pitanje kako je neko kao što je on uopšte postao član UO. Prema navodima na sajtu Zavoda, Rističević je predstavnik "osiguranika zemljoradnika, na predlog udruženja poljoprivrednika organizovanih na nivou Republike koja imaju više od 50.000 registrovanih članova", što je u skladu s pravilima za formiranje Upravnog odbora.
Međutim, i dalje je nejasno otkud nekom ideja da u tako važno telo imenuje čoveka koji tokom svoje dvadesetogodišnje karijere nije napravio bukvalno nijedan potez koji kod (iole pismenog i uravnoteženog) posmatrača ne izaziva "transfer blama". Otkud ideja da se o dugoročno značajnim odlukama izjašnjava čovek kojem je najveći politički domet bilo učešće u jednom od serijala "Farme"?
Teško da ovde ima drugog objašnjenja izuzev upravo onog čijim smo efektima imali priliku da svedočimo: da se, po potrebi, iz džepa izvuku zdravstveni kartoni i podaci o lečenju, da se sruši i taj poslednji bedem privatnosti u raspomamljenom državnom aparatu, da se i bolest stavi u službu vlasti, moći i pritiska.
Da je na Rističevićevo mesto u UO seo neki ugledniji, osetljiviji i moralniji čovek, teško da bi priča o lečenju male Sofije došla do skupštinskih klupa. Taj i takav član UO vrlo verovatno ne bi slepo slušao naredbe "odozgo". A ako naredbe nije bilo, još je manje verovatno da bi, taj i takav, samoinicijativno objavljivao podatke o bolesnoj devojčici kako bi diskreditovao njenog oca i njegovu stranku. Ovako, s Rističevićem, SNS ima keca u rukavu: ako treba – poslušaće; a ako ne treba – uradiće sam, po ličnom nahođenju i u skladu s trenutnom inspiracijom.
Inače, za zainteresovane: Rističević na ime članstva u UO RFZO, za nekoliko sati rada mesečno, navodno prima više od 40 hiljada dinara. U njegovu i nadležnost njegovih kolega spada, između ostalog, odluka o načinu trošenja više od 200 milijardi dinara namenjenih Zavodu, izbor stručnjaka koji odlučuju o slanju dece na lečenje u inostranstvo (?!), kao i odlučivanje o novim lekovima.
Prema zvaničnoj biografiji, Rističević je rođen u Novim Karlovcima, završio Višu školu za organizaciju rada, od 1979. do 1985. radio u Industriji motora i traktora (IMT), da bi 1986. postao samostalni zemljoradnik. Od 1996. do 1999. bio je sekretar Koalicije Vojvodina, a po njenom raspadu prelazi u Narodnu seljačku stranku Dragana Veselinova. U parlament je prvi put ušao 2000. godine. Od 2002. predsednik je Narodne seljačke stranke, da bi dve godine kasnije bio izabran za predsednika Skupštine opštine Inđija. S te funkcije smenjen je 2007. zbog povrede Poslovnika (a u prevodu bahaćenja usmerenog na poslanike koji mu nisu bili po volji).
Na predsedničkim izborima učestvovao je dva puta – prvi put na neuspelim 2003. (kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača), a drugi put 2004. (kada je osvojio znatno manje – 10.198 ili 0,33 odsto glasova). Glavni argument tada mu je bila teza da on može da podigne "džak od 50 kilograma, a moji protivkandidati ni dve kile".
Narodni poslanik opet postaje 2012, ostajući na tom mestu i nakon izbora 2014. i 2016. Predstavnik je koalicije "Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje", a član poslaničke grupe Pokret socijalista–Narodna seljačka stranka–Ujedinjena seljačka stranka. U aktuelnom sazivu parlamenta, predsednik je Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, a zamenik člana Odbora za pravosuđe. Član je više tzv. grupa prijateljstva (sa Kinom, Belorusijom, Rusijom, Iranom, Hrvatskom i Slovenijom), a predsedava grupom prijateljstva sa Vatikanom tj. Svetom stolicom. Teško je utvrditi šta ove grupe zapravo rade, ali ima osnove za nadu da njihovi predsednici ipak nisu nadležni za bilo kakvu diplomatiju. U suprotnom, moglo bi da se dogodi da baš Rističević zapuca u Vatikan kako bi nas sve zajedno adekvatno predstavio.
NEZVANIČNA VERZIJA: Nezvanična biografija poslanika Rističevića daleko je zanimljivija. Pre svega, njegova firma i firma njegove supruge onomad su dovođene u vezu s nestankom hiljada tona kukuruza iz Robnih rezervi. On je demantovao sve medijske napise, ali priča nikada nije do kraja rasvetljena.
Osim toga, poslanik Rističević poznat je po svojim skupštinskim nastupima: s Nenadom Čankom je krajem prošle godine razmenio niz pretnji i uvreda, a samo dan pre poslednjeg Tviter nastupa izazvao je i pravi raspad sistema u parlamentu. Koristeći raspravu o Zakonu protiv nasilja nad ženama, on je 16. novembra prikazivao fotografije golih žena koje je povezivao s istaknutim članovima DS-a. Kada je na to odreagovala poslanica Tatjana Macura iz pokreta Dosta je bilo, krenulo je koškanje i svađanje, posle kojeg je ona (ni kriva, ni dužna) optužena da je Rističevića pljunula.
U znak protesta zbog politike vlade prema poljoprivrednicima, jednom je dovezao traktor pred Skupštinu. Nešto kasnije, 2005. godine, pred Vladom Srbije oduzet mu je magarac Mlađa kojeg je doveo kako bi protestovao zbog eksperata iz tadašnjeg G17 Plus (i Mlađana Dinkića, po kojem je magarca nazvao).
Konačno, proslavio se i učešćem u trećem serijalu rijalitija "Farma" gde je zauzeo visoko drugo mesto – mada se kasnije vajkao da je glasanje bilo namešteno, pa se žalio i kako mu Željko Mitrović nije platio obećano. Nije, naravno, Rističević jedini političar koji je pristao da učestvuje u rijaliti programima – to je uradio i Nenad Čanak – ali je svakako jedini koji je to odradio od početka do kraja, ravnopravno učestvujući s drugim takmičarima. Isto tako, podrazumeva se da Rističević od ostalih učesnika nije odskakao ni na drugim poljima: naprotiv, briljirao je u svađama, razmeni uvreda i psovki, a i dan-danas se po društvenim mrežama pominje njegov homofobni istup protiv učesnika Bokija 13, kao i niz "direktnih mečeva" s pevačicom Vesnom Vukelić – Vendi.
Taj i takav Rističević, pokazaće se, ipak je u stanju da (dirigovano ili samoinicijativno, svejedno) prilično uzdrma političku scenu Srbije. Na zasedanju parlamenta 18. novembra, upravo je on bio povod predstave koja se završila verbalnim i fizičkim okršajima, totalnim raspadom sistema i na kraju suzama predsedavajuće Maje Gojković. Rističević je indirektno obeležio i dan u kojem nastaje ovaj tekst, utorak 22. novembar, kada su poslanici Dosta je bilo sprečeni da uđu u salu Skupštine, a rasprava bila fokusirana uglavnom na prepirke u vezi s kvalifikacijama koje su Rističevića preporučile za mesto u UO RFZO i raznoraznim skupštinskim odborima.
Iako je sve to cirkus na koji su građani i građanke Srbije već uveliko oguglali, baš je taj cirkus jako značajan za ovu priču. Jer, da tog cirkusa nema, ne bi bilo ni Marijana Rističevića kakvog ga znamo. Da je ovo normalna država, s normalnom političkom scenom i društvenim okruženjem, on bi mirno orao svoje njive i zabavljao komšiluk. Ovako, njemu je uspelo da bez ikakvog znanog političkog programa, bez ikakve znane političke ideje – samo na bezobrazluku, primitivizmu i zabavljačkom elementu – izgradi političku karijeru i sebi obezbedi više nego pristojnu mesečnu apanažu. Zahvaljujući političkim ključevima, beskrupuloznom gaženju svih zakona i pravila, kao i slepilu za bilo kakvu empatiju i pristojnost, Marijanu Rističeviću uspelo je da dođe u poziciju da ne odlučuje samo o životima bolesne dece već i o njihovoj privatnosti i dostojanstvu.
Biće da bolje od njega nismo ni za­služili.


Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: