Crevna fauna

U cilju objektivnog (premda zakasnelog) informisanja javnosti danas ćemo zaći korak dalje - ili je možda bolje reći dublje - u političku pozadinu, tačnije u dupe javnog streljanja Zorana Đinđića. Ali pre nego šta zakoračimo u taj smrdljivi lavirint, nije zgoreg da utuvimo uvodno gradivo iz političke biologije, nauke u povoju čiji sam - bar si tako laskam - osnivač i utemeljitelj.

Iz klasične - nazovimo je tako - biologije znamo za postojanje crevne flore, jednoćelijskih biljčica koje životare u crevima parazitski se hraneći na račun domaćina, ali istovremeno obavljajući i neke, po organizam vrlo korisne poslove, bez kojih bi varenje bilo otežano, ako ne i nemoguće. Ja sam, međutim, u trenutku prosvetljenja dokonao da osim crevne flore postoji i crevna fauna, to jest čovekoliki višećelijski mikroorganizmi koji parazitiraju na probavnom traktu celog naroda.

Stvar funkcioniše ovako: narod izdašno hrani primerke crevne faune, a srpska crevna fauna se narodu “odužuje” tako što mu celomudreno tumači da slabosti, nesreće i beda u kojima vekovima tavori nisu posledica parazitskog delovanja crevne faune, nego belosvetskih ujdurmi i zavera. Sve goreopisano se, naravno, ne događa u kolektivnom gastriointestinalnom traktu, nego u kolektivnoj psihologiji, Đinđić je to dobro znao i zato je pokušao - i umalo uspeo - da kolektivnu psihologiju sa slepog koloseka samoprecenjivanja i samosažaljenja preusmeri na otvorenu prugu realističkog, ali optimističkog gledanja na stvari i na svet.

Bolje bi mu (a i svima nama), držim, bilo da se poslužio jakim antibioticima jer su istaknuti pripadnici crevne flore njegov projekat srpskom narodu i senatu najpre predstavili kao nemačko plaćeništvo i izdaju srpstva, da bi ga nedugo potom ubili u masovnom zajedničkom zločinačkom poduhvatu, a krivicu za ubistvo svalili na “zapadne centre moći” kojima se Đinđić bajagi zamerio tako što se - bolje ikad nego nikad - presaldumio, vratio sa puta izdaje, posuo pepelom po glavi i prigrlio zaumnu ideologiju i još zaumniju politiku Dobrice Ćosića… Ispašće na kraju da je malo falilo da postane guslar i redovni kolumnista Novosti…

Sa takozvane istorijske distance sada se mirne duše može reći da je Đinđićev projekat bio poslednja šansa koju je Proviđenje ili Istorija sa velikim “I” - neka bira kome je šta po volji - dala Srbiji, a na koju se Srbija saborno popišala, što će u prevodu reći da u mršenju Đinđićevih konaca nije učestvovala samo crevna fauna, nego su na tom poslu zdušno sasluživala i creva, a vi sad kontajte šta je pisac hteo da kaže.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: