Igra mečke i miša

Odzvonilo je takozvanoj pisanoj reči, džaba mi novindžije pišemo - to jest krečimo - kad Corax u nekoliko poteza kičicom potrevi samo središte stvari, kao što je to učinio juče u karikaturi na kojoj je izobrazio mečku (sa prepoznatljivom šubarom na glavi) kako kuca na vrata vladine pustoline u Nemanjinoj.

Znamo da je mečka alegorijska predstava Rusije, a ako se pitate koja bi zverka mogla poslužiti kao alegorijska predstava Srbije, bez mnogo razmišljanja predlažem da to bude miš puvać. Zašto baš miš puvać? Zbog onog "puvać", eto zašto, jer Srbija - u svim svojim alotropskim modifikacijama - liči na poljskog miša koji se kurčevito hvata u kolo sa belosvetskim mečkama, kurjacima i tigrovima, cupka u kolu izvesno vreme, da bi na kraju, kad dibidus baldiše, završio kao onaj zec iz prastarog vica kojim je medved, u nedostatku toalet papira, obrisao dupe.

Znamo da u svakoj ljubavi - ma koliko snažna bila - ima i računice i tu ni srpska ljubav prema Rusiji nije izuzetak. Cupkajući sa ruskom mečkom u ljubavnom vrzinom kolu, srpski miš puvać računa da će ostaviti snažan utisak na belosvetske kurjake i tigrove... Jer ko biva - konta miš - nismo mi sirci tužni bez iđe ikoga, imamo mi zaštitnika i alternativu... I pročaja.

Razumljivo je da i ruska ljubav ima svoju računicu. Okružena sa svih strana zemljama NATO pakta, Rusija nastoji - što joj se sa strategijske tačke gledišta nema šta prigovoriti - da napravi rupu u NATO-vom zaleđu iz koje bi, ako ne daj Bože zagusti - mogla da dejstvuje po neprijateljskoj živoj sili.

Rusiji je, dakle, važno samo to da Srbija ne pristupi NATO paktu, a protiv Srbijinih evrointegracija - tako bar glasi zvanična verzija - načelno nema ništa protiv, što je možda i tačno, ali evrointregracije imaju kojekakva zakeranja glede preterivanja u bliskosti između mečke i miša, konkretno - protiv humanitarnog centra na niškom aerodromu, što je - realno gledano - situaciju koja Srbiju dovodi u opasnost da bude rastrgnuta u otimanju dveju krupnih zverki oko toga koja će mišem obrisati dupe.

A onda se - na Crven Ban, što no se kaže - čitavom zamešateljstvu priključila i Hrvatska, koja je iznebuha stopirala otvaranje evropoglavlja 26, što je - pretpostavljam, siguran sam u stvari - bila odmazda za ovdašnju (zasluženu) sprdačinu sa predsednicom Kolindom, koja se, sva osupnuta, danima u najponiznijem maniru ispričavala udrugama branitelja i domoljubivoj javnosti općenito, zbog zločinačkih srpskih čokolada, mučki podmetnutoj u paketiće namenjene hrvatskoj deci. Sledi breaking news: Oco Vučić je demonstrativno napustio Brisel, muka mu je više, kaže, od hrvatskih opstrukcija, što u prevodu može značiti da bismo osim niškog, skorih dana mogli dobiti i rusko-srpski humanitarni centar u Šidu.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: