Kandidatura

Sada, kada se konačno presaldumio i obznanio kandidaturu, za predstojeće predsedničke izbore koji će uslediti ubrzo posle martovskog aero-mitniga, najavljujem da ću glasati Sašu Jankovića iako onomad iz principa nisam hteo da potpišem - ne znam kako bih to nazvao, apel, zahtev ili huškanje - da se Janković kandiduje.

A nisam ga potpisao zato što mi se pomenuti apel, zahtev ili huškanje učinio kao još jedan ritual religije preovlađujuće u Srba (svih boja) - vere u neočekivanu silu koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar, što u prevodu sa datog slučaja na kolokvijalni srpski znači - evo, kandidovali smo čoveka, obavili smo svoje, sada Janković samo treba da pobedi i da nam povadi trnje iz mindže.

Ima, naravno, u Evropi i svetu - mada i tamo sve manje - država u kojima bi ličnost neopterećena (polu)mračnom političkom prošlošću - a Saša Janković se savršeno uklapa u taj profil - imala realnih šansi za izbornu pobedu, ali siguran sam da u Srbiji politizovanoj do apsurda, koja će skorih dana dobiti i političke komesare stambenih zgrada, ombudsman nema nikakvih šansi.

Te šanse će biti još manje ukoliko se potrevi da na izborni dan bude kijamet, koji će visoke potpisnike kandidacionog apela bezbeli odvratiti od podizanja visokih dupeta i odlaska na birališta. Čak i ako bi predizborna utakmica protekla u atmosferi ferpleja - što je, naravno, apsurdna pretpostavka - za većinsku Srbiju Janković je neprihvatljiv kandidat, ne toliko zbog toga što brani prava pedera, koliko zato što - u slučaju da pobedi - ne bi bio u stanju da zaposli više od, da kažemo, tridesetak ljudi.

Setite sa da je, Janković onomad, kada se radeći svoj posao nešto zamerio SNS-u, momentalno optužen da je izvršio samoubistvo svog prijatelja, i to iz “niskih pobuda i s predumišljajem” - muke je imao da dokaže suprotno - pa onda zamislite ogromnost (i svirepost) toplog zeca kroz koji će prolaziti počev od danas, zaključno sa zatvaranjem biračkih mesta.

Ombudsmanov život bi se tek pretvorio u pakao ukoliko bi nekim slučajem pobedio i zaseo u Prezidencijalni konak, što bi, po meni, bilo čudo biblijskih, a po Ocu Vučiću, skandal kosmičkih razmera, jer Oco Vučić nije čovek spreman na saradnju sa političkim neistomišljenicima - i sa istomišljenicima jedva da sarađuje - pa bi, slutim, medijski tumači Ocovih želja danonoćno bombardovali javnost fabrikovanim gadostima i pikanterijama iz života nepoćudnog predsednika republike. Ne smem, međutim, ni da mislim šta će se dogoditi - ne samo Jankoviću, nego i svim drugim prezidencijalnim kandidatima, a tušta ih je i tma - ukoliko se Vučić presaldumi (za šta ima naznaka) pa namerači da se iz pustoline u Nemanjinoj preseli na Andrićev venac. A ako se počem pitate zašto ću uprkos mračnim prognozama glasati za Jankovića, znajte da je to zato što mi je posao da džaba krečim.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: