Podnarednikov čukununuk

Opet se po ko zna koji put vraćamo na priču o drevnom žandarmerijskom podnaredniku-vaginofilu koji je dolazio do mindže tako što je muževe snajki koje su mu zapale za oko nabeđivao da su psovali kralja.

A onda se - čim bi se za mužem zatvorila vrata apsane - uvlačio u snajkin krevet.

Slično funkcionišu i njegovi mentalni (možda i biološki, ko to može znati) potomci koji su tokom vremena žandarmerijski pendrek zamenili perom slične namene, avanzovali u političke analitičare i nastavili čukundedin posao, s tom razlikom što sada - budući da u Srbiji kralja odavno nema - kada namerače da se domognu mindže, svoje protivnike nabeđuju da su psovali novonastalog suverena - narod.

Nego da ne dužim! Podnarednik - pardon, politički analitičar - Dragomir "Bucko lazmišlja" - Anđelković, koga, kako čujem, neki zovu i "čir na dupetu", osetio se povređenim kada sam u jednom od skorašnjih kolumni njegovu političku analitiku uporedio sa naklapanjima oko pijačnih tezgi, pa je seo, zašiljio pero i u još pijačnijem se tonu i u gnevu osvrnuo na život i rad moje malenkosti.

Nije to, međutim, uradio tako što je u svoje ime - u Novostima, a da gde drugde - saopštio šta misli o mojoj malenkosti - kasnije ćemo videti da on u stvari za mišljenje nije sposoban, nego samo za reprodukovanje memorisanog, kao papagaj - pa je najpre priložio podugačak narodnoodbrambeni uvod, a uzgred je, u razradi - ne bi li zaradio sendvič iz ruske ambasade - srpskom narodu i senatu obznanio da je ovdašnja "lažna elita" uspaničena nezadrživom ekspanzijom ruske "meke moći", za koju me inače - ako Bucko u tu elitu ubroja i mene - savršeno boli Crven Ban.

Deo Buckovog tekstualnog isprtka - pompezno naslovljenog "Histerija lažne elite" - posvećen dubinskoj psihoanalizi moje ličnosti, u dlaku je isti kao i stotine, možda i hiljade izanđalih isprdaka na tu temu, rasejanih po novinskim i blogovskim komentatorlucima. Da me Bucko nije raskrinkao, nikada, recimo, ne bih doznao, a odavno me je to mučilo, da ja - iako sam "poreklom" Srbin - Srbe mrzim zbog iskompleksiranosti "što nisam rođen u krugu dvojke" i zato što Ćosiću i Pekiću ne dosežem ni do kolena, zbog čega sam saglasno Buckovoj logici dospeo u "objektivni istorijski ćorsokak" u kome je "nastao svojevrsni Fundamentalizam debiliteta", ama - teši se Bucko - "polako ali sigurno dolazi vreme kada se za takvo kancerogeno laprdanje više neće dobijati NATO bombama zagarantovane nagrade, već će Basaru i njemu slične svako normalan gledati sa prezirom ili čak sa gađenjem okretati od njih glavu". Preostalo mi je taman toliko karaktera da primetim da su podnarednikovi čukununuci, na čelu sa Buckom, iz faze debiliteta prešli u fazu retardiranosti i da konduktera zamolim za kesu.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: