Prvi balkanski čokoladni rat

Ja sam svoja čokolada,
Ti si svoja čokolada,
Ne jede se tvoja meni
Otkako smo suvereni.

Ti si svoja čokolada,
Suverena – pa šta sada?
Suverenost nek' overe
Iz uvoza Bajadere.

Ničeg tvoga kod nas nema…
Jaffa-keksa, Eurocrema,
Tu i tamo još i bude,
Badava nas spojit trude.

Ne spaja nas tako ništa
Ko slobodan zov tržišta –
Niko ništa i ne snuje
Sem da proda i kupuje.

I tržišne nas slobode
Novom ropstvu katkad vode,
Jer dopušta zakon glupi
Srpski slatkiš da se kupi.

Šta se kome pravdaš, ženo?
Platila si sve pošteno,
U hrvatskom živom novcu
Svom Hrvatu, svom trgovcu.

U tome je bit problema –
Ne znam što mi Hrvat sprema.
Kakav je to Hrvat, reci,
Što podvalit može djeci?!

Nisam ko ti sišo s uma
Da kupujem kod Konzuma!
Sve prolazi, panta rhei,
Snabdevam se u Idei.

Blago tebi kad ti lanac
Naš domaći drži stranac!
Ako nešto kupiš krivo –
To je Hrvat podvaljivo.

Od tenkova i topova
Do marketa i šopova…
Eto na šta čovek spadne –
Na ratove čokoladne!



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: