Sporedni pretres

Osvanu prekjuče i 21. decembar, dan roždestva Josifa Visarionoviča, Frenka Zape i moje malenkosti u koji bejah blagovremeno pozvan pred Višnji kadiluk u Katanićevoj na "glavni pretres", u svojstvu svedoka u "krivičnom postupku protiv našijenca Ivana Ivanovića".

To je, ako ste zaboravili, a verovatno jeste - i ja sam bio zaboravio jer se proces, budući da I. I. nije unutrašnji popečitelj, otegao na tri godine - onaj osebujni svat iz Aranđelovca koji je vaktile objavio spisak izdajnika i stranih plaćenika na kome se našlo i moje ime. Kao što sam u više navrata pravovremeno i objektivno obavestio javnost, držao sam da je pozivanje osoba sa "sve po spisku" pred sud da se izjasne osećaju li se ugroženima ili ne poprilična sprdačina sa "ugroženima" jer rečenog Ivanovića nije tužio niko od turenih na spisak, nego ga je utužila država, pa sam smatrao - a i dalje smatram - da kadija koji ga je tužio treba i da mu sudi, a da ostale ostavi na miru.

Avaj, dve-tri godine provedene u DSS u moju su dušu utisnule neizbrisiv pečat legalističkog državotvorstva, pa sam - uprkos izvesnom otporu - sabajle u sredu potegao u Kadiluk u Katanićevoj, koji je - čisto za vašu informaciju - jedan od najmodernijih kadiluka na Balkanu, a možda i šire - sve je u njemu cakum-pakum, sve novo, sve blista - milina je biti osuđen u takvom sudu, a još je veća milina svedočiti.

Kad tamo, pred sudnicom broj taj i taj - da ne kažem baš pred licem pravde broj taj i taj - ugledah Petra Lukovića, što me uopšte nije začudilo jer gotovo da nema suđenja u Srbiji na kojima Luković nije optuženi, a to što se ovoga puta pojavio kao svedok, nije za Petra bilo nikakvo olakšanje. Tu, pred sudnicom, dok smo čekali da se otvore kadilučke dveri, Petar mi je rekao - citiram po sećanju - da se oseća mnogo ugroženijim od srpskog pravosuđa nego od Ivana Ivanovića, jer ga Ivanovo turanje na spisak izdajnika nije koštalo ni dinara, dočim su ga srpski kadiluci u poslednjih nekoliko godina - svirepim presudama po tužbama raznoraznih duševnih bolnika - oglobili za šezdesetak hiljada evra.

Nego da ne dužim, cure karakteri. Upitan od strane suda da li se osećam ugroženim, da li mi je Ivan Ivanović lično pretio i da li se "pridružujem krivičnom gonjenju", odgovorio sam da se ugroženim ne osećam - kao što se i ne osećam - da mi Ivanović nije lično pretio - kao što i nije - i da se ne "pridružujem krivičnom gonjenju", a ako se pitate zašto se nisam "pridružio krivičnom gonjenju", poveriću vam da je to pre svega zato što nisam krivični gonič, a potom zato što sam uveren - o čemu sam takođe u više navrata obavestio javnost - da na optuženičkoj klupi ne sedi pravi krivac, nego usijana glava koju su pravi krivci - sve srpski uglednik do uglednika - napunili gomilom budalaština.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: