Trostruka negacija

Tu, nedavno, beše u Famoznom mini-serijal "Čuvari beslovesnosti" u kome sam na nekoliko primera pokušao dokazati da je Politikina - a odnedavno i državina - akcija "Sačuvajmo srpski jezik" u stvari puki produžetak seljačke ekspanzionističke politike jezikoslovnim sredstvima.

Izgleda da je serijal zdravo ucveljio jednog od nedremanih jezikočuvara, izvesnog dr Miloša Kovačevića, koji je presavio tabak, zašiljio plajvaz i u Politici, a da gde drugde, objavio utuk pod naslovom "Može li nešto biti ničim izazvano".

Ne bi li stručno dokazao neutemeljenost mojih - Marinko M. V. bi rekao "invenktiva" - na račun Politikinog politikantskog jezikoslovlja, Kovačević se latio Pravilnika srpskog jezika - paragraf o slaganju negacija - saglasno kome se, tumači Dr, "odrične opšte zamenice i zamenički prilozi tipa niko, ništa, nigde i nikad mogu upotrebiti samo uz predikate koji su takođe odrični", a koji sam ja bajagi flagrantno prekršio upotrebivši na jednom mestu sintagmu - "ničim izazvan", što je, saglasno Dr-u, dokaz moje "misaone nepismenosti".

Ostavimo po strani što je pomenuta sintagma - inače reziduum zagrobnog jezika iz devedesetih - upotrebljena u zajebantskom kontekstu, pa se zapitajmo šta je u toj sintagmi - uprkos tome što protivureči Zakonu o očuvanju energije - gramatički neispravno. Ako mene pitate - ništa. Zakoni fizike u jeziku jednostavno ne važe, pa je tako, recimo, rečenica "Mile leti nadzvučnom brzinom iznad Beograda" gramatički besprekorna, iako svi znamo da nema tog Mila koji bi bio u stanju samostalno da leti, pogotovo ne nadzvučnom brzinom.

A sad pogledajmo kako dr Kovačević čuva i neguje srpski jezik. "Mora se" - naređuje Dr - "reći Niko nije došao, Nikad ga neće prežaliti, ničim to nije izazvano" , a da bi pojasnio zašto se baš tako mora reći - i zašto je, viđi vraga, nepravilno govoriti (a ko li to, Bože tako govori) Niko je došao, Nikad će ga prežaliti, Ničim je to izazvano - jezikočuvar pribegava čistoj metafizici, sledi citat: "To nalaže zdravorazumska logika: jer dolazi neko, a ne niko, jer možemo prežaliti nekad, a ne nikad, jer nešto može biti izazvano nečim, a ne ničim. Jer kako je moguće - retorički se pita Kovačević - da nešto bude izazvano ničim, ali je nešto nečim ili svačim izazvano".

Kao što sam u mini-serijalu spomenuo, srpski jezik je u mnogo boljem stanju od srpskih jezikoslovaca - netaknut je zapravo - a za to što se ponekad, kao u slučaju dr Kovačevića, sunovraća u mentalnu kaljugu politikantskog i paralogičkog proseravanja, krivica nije do jezika, nego do onih koji ga zloupotrebljavaju. Od takvih bi trebalo da se čuvamo, jezik će se već sam sačuvati.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: