Vučić protiv Vučića

Sve ovo što Vučić sada govori o vanrednim izborima pričao je i 2013, 2014. i 2015. Kako vreme brzo prolazi. Ili se u Srbiji zapravo ništa ne menja? Pa ovde i izbori služe da se ništa ne promeni

Prvi put u modernoj istoriji Srbija bi 9. aprila mogla na treće vanredne parlamentarne izbore za samo nešto više od tri godine. U proseku jednom godišnje. Da su bar svakih devet meseci ne bi se čudili što neki političari deluju kao nedonoščad.

Iako bi trebalo da budu izuzetak, prevremeni izbori polako postaju pravilo, pa bi njihov datum mogao da se odomaći i kao nezvanični početak proleća. Rode više nisu tako pouzdane - one, za razliku od izbora, mogu i da zakasne.

Jedini političar, koji je svaki put zastupao iste stavove kad god bi se povela priča o prevremenim izborima, bio je Aleksandar Vučić. Ne verujete? Ne bih ni ja da nisam istražio šta je govorio u poslednje tri godine. I evo šta sam pronašao.

„Nadam se da neće biti vanrednih izbora. Na sednici Predsedništva SNS nijednom rečju nismo o tome govorili”, izjavio je 7. decembra.

„Nadam se da ih neće biti, ne vidim za to potrebu, ali to nikad u politici ne možete da garantujete”, rekao je Vučić 17 dana kasnije.

Čekaj malo, kako 17 dana kasnije? Pa to znači 24. decembra, a ovaj broj NIN-a smo poslali u štampu 20. decembra!? Uh, nemoguće, šta se ovo dešava? Zona sumraka? Proveravam datume - ovo su zaista citati od 7. i 24. decembra. Eureka, to nije bilo ove, već 2013. godine!

Ni 6. januara 2014. Vučić nije znao da li će izbora - biti ili ne biti. Znao je samo da će, ako ih bude, „kampanja biti kratka”. Već 26. januara Predsedništvo SNS jednoglasno je podržalo predlog svog lidera da se raspišu vanredni izbori, jer „Srbija nema ni sekund vremena za gubljenje”. Bili su to možda jedini izbori u svetu, za koje je politički najmoćniji čovek u zemlji tvrdio da „neće usporiti, već, naprotiv, ubrzati reforme”.

Da li bi vas iznenadilo ako istu argumentaciju čujete i krajem januara 2017. kao opravdanje za još jedne vanredne izbore, 9. aprila? Pa, ako je već tako, zbog ubrzanja reformi ne bi bilo loše nove izbore odmah zakazati i za jesen. Ko će da čeka do proleća 2018, ako i pre toga reforme mogu da se ubrzaju?

Listam dalje požutelu štampu. „Premijer Vučić je izjavio da ne bi u potpunosti isključio mogućnost vanrednih izbora, ali da misli da u ovom trenutku nisu realni”. I ovo zvuči kao da je juče napisano, a datira iz maja 2015. Kako vreme brzo prolazi. Ili se u Srbiji zapravo ništa ne menja? Ma, sve mi se više čini da ovde i izbori služe da se zapravo ništa ne promeni.

Tri meseca nakon što je u maju 2015. ocenio da izbori „nisu realni”, premijer je radikalno promenio mišljenje, ne isključujući mogućnost da budu održani početkom naredne godine.

Već 26. avgusta mislio je da su šanse „50 prema 50”, iz Beča je poručio da će odluku doneti do kraja septembra, da bi 18. oktobra saopštio da ne ide na izbore još najmanje šest meseci, jer bi to bilo neodgovorno. „Da li će ih biti za šest, osam ili deset meseci, ne znam, ali ih u narednih tri, četiri, pet, neće biti. Ovakva odluka je doneta jer ima mnogo posla pre kraja ove i početkom naredne godine, a sve bi u slučaju vanrednih izbora delimično stalo”, rekao je Vučić.

Iskreno, nisam uspeo da odgovorim na jednostavno pitanje - zašto bi 2015. sve stalo, ako su 2014. izbori ubrzali reforme? Bilo kako bilo, Vučić je sačekao da prođe tačno 91 dan i onda saopštio da će izbora, ipak, biti, „jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat”.

Taj pun mandat ponovo je dobio u aprilu, ali samo što je njegova druga vlada proslavila 100 dana, pojedinim poslanicima opozicije poručio je da „neće još dugo sedeti u parlamentu” i ovih dana obećao da će odluku o trećim vanrednim izborima SNS doneti krajem januara ili početkom februara.

Sve ovo podseća na ko zna koju po redu reprizu starih TV serija, jer je vlast „provalila” da ima više onih koji bi radije da osmi put gledaju „Srećne ljude” nego prvi put „Ubistvo mog oca”. Ne spadam u tu grupu, pa ni još jedni izbori neće moći da posluže kao izgovor ako dogodine prosečna plata ne bude 500 evra. To je premijer javno obećao pred prošle izbore.

I pride mi prigovorio da ne znam matematiku, kada sam se usudio da kažem da nije realno da plate skoče za skoro 40-50 odsto za samo godinu dana. Elem, u oktobru su bile 45.281 dinar ili 368 evra. Ako misli da održi obećanje, plate u 2017. moraju da porastu za 36 odsto. Jedva čekam. Samo se plašim da ću pre dočekati još jedne vanredne izbore.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: