Cena crvenbanisanja

Kao što ste se bezbeli obavestili, u Parizu je onomad na osnovu međunarodne poternice koju je raspisala Srbija safatan i (privremeno) utamničen Ramuš Haradinaj. A Spoljni Dačić je sigurno do sada već napisao i na odgovarajuću atresu otposlao zamolnicu za izručenje na svom besprekornom, oksfordskom engleskom, razume se.

Događaji bi sada trebalo da teku rutinskim tokom. Dakle: srpski policaji lete u Pariz, preuzimaju Haradinaja od francuskih kolega i - dok si reko cap - privode ga poznaniju srpskog prava, ali to se, budite sigurni, neće dogoditi, a Ramuš će Haradinaj - koji zasigurno nije na pravdi Boga nabeđen za nepočinstva nad kosovskim Srbima - kroz par dana sesti u biznis klasu nekog aviona i mirno se vratiti - u "našu južnu pokrajinu".

Antisrpska zavera! Ne! Nego cena kurčenja. Ali pre nego što zađemo u sitna crevca, dostojno jest rasvetliti jednu od bezbrojnih zabluda ovdašnjih polit-đilkoša. Ti su, svati, naime - kao, uostalom, i ogromna većina nesrećnika koji grcaju pod njihovim slobodarskim jarmom - čvrsto uvereni u srpsku neprejebivost. Iz nekog razloga ovdašnji polit-đilkoši takođe smatraju da ostatak sveta - a naročito njegov zapadni deo - nastanjuju naivčine, totovi i glupaci kojima se kao od šale mogu uvaljivati muda umesto bubrega (ili kamenje umesto pekmeza) pa - uprkos višekratnom rđavom iskustvu i drljanjima dupetom - neprestano pokušavaju da u međunarodnim poslovima rade onako kako im ćeifne, a da od Zapada očekuju da postupa - i zdravo se uzbrete ako ne postupi - striktno po zakonu, pravdi i ostalim tricama i kučinama iz Poznavanja prirode i društva za treći razred osnovne škole.

Ne ide to tako. Zapad, zahvaljujući tome što mu pamćenje nije pileće, ume - kada proceni da tako treba - da bude isto toliko kvaran kao i srpski polit-đilkoši, ako ne i kvarniji, ali se - kad srpskim đilkošima povremeno odalami vruć šamar - time ne kurči pred svojim građanima niti podmuklu dubaru oglašava na sva zvona.

Nego da ne dužim, cure karakteri. Haradinaj će se sasvim izvesno naći na (nezasluženoj) slobodi u znak odmazde za jeftino antizapadnjačko kurčenje spoljnog Dačića, Tome Nikolića, Mila Dodika i pročih patriota, namenjenog - ne podrivanju Zapada, znaju oni da su sitne ribe pljuckavice - nego sluđivanju sopstvenog naroda i uvlačenju u rusko dupe i tako će - kako stvari stoje - nastaviti do u večnost u očekivanju da iz matuškinog dupeta nahrupi neočekivana sila koja će rešiti sve probleme i pride im povaditi trnje iz mindže. Što se, zacelo, neće dogoditi jer da se Rusija time bavila, ne bi bila Rusija, nego bi bila Istočna Srbija.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: