Fiskalni Božić

Dogurasmo i do Božića, “najradosnijeg hrišćanskog praznika”, kako ga juče sabajle, sva egzaltirana, najavi novindžika Radio Beograda 1, na čiju sam hudu frekvenciju - nakon što se Radio B92 pretvorio u Radio Beograd 1, a možda i u nešto gore - pokajnički namestio radio u mojoj krntiji.

Na stranu to što je, ako ćemo pravo, “najradosniji” hrišćanski praznik Uskrs (iliti u radiobeogradskom srbogovoru “vaskrs”), o kakvoj li to hrišćanskoj radosti, zapitah se, Radio Beograd govori u zemlji u kojoj je nada u uskrsnuće u Carstvu Nebeskom još birvaktile potisnuta, najpre nadom u Carstvo Dušanovo, potom u Carstvo Zemaljsko, u kome će se “raditi prema mogućnostima, a za (ne)rad biti nagrađen prema potrebama” - da bi, kada su se sve te nade izjalovile - bila zamenjena nadom u dobitak na vavilonskoj lutriji koju su ovih dana neidentifikovani narodni dobročinitelji upriličili za srpske “potrošače”.

Postoji jedno čudno pravilo. Što je neko društvo nesrećnije, to se više uzda u sreću i budući da naše društvo spada u porodicu nesrećnih društava, kladionice i raznorazne igre na sreću u njemu naprosto cvetaju. To je, da kažemo, uzelo toliko maha da čovek utorkom i petkom maltene ne može na trafici kupiti novine i cigare a da ne bude pregažen u stampedu sirotinje raje koja uplaćuje Loto.

Najnovija igra na (narodnu) nesreću em je jednostavnija, em u njoj svako nešto dobije - doduše tako što to kupi - pa kad obavi kupovinu (u iznosu od najmanje 100 RSD), dobijeni fiskalni račun prijavi “tamo gde treba” i čeka da majke dobročiniteljske invencije premije i pare podele među sobom, svojom rodbinom i prijateljima, kao što se to u više navrata događalo.

Da ne bih kvario radiobeogradovu pretprazničnu radost (i narodnu nadu u fiskalne premije) osećam obavezu da napišem da ipak nije sve tako crno i da u izvesnim stvarima - u pravosuđu na primer - ima određenih pomaka na bolje, mada bi bilo ispravnije napisati - na brže. Pretpostavljam da ste već dokonali da mislim na ekspresnost kojom je Višnji - umal ne rekoh Preki - sud u Beogradu na globu od 300.000 RSD osudio Petrušićevu, Ćulibrka i NIN, a u korist tužitelja, građanina Stefanović Nebojše, sa službom u MUP-u Srbije, adresa i JMBG poznati redakciji.

Slučaj znate, pa da se ne ponavljam, ali nas slučaj ovde i ne interesuje nego sumnjiva brzina kojom je Višnji kadiluk doneo presudu, u pozadini koje nazirem jedva prikrivenu nameru da uspori (i da zastraši, zašto da ne) sve one koji se drznu da na Stefanovićevu - a i ostale visoke adrese - upute neblagodarne reči kritike. Pre nego što vam tradicionalnim pozdravom Hristos se rodi čestitam praznik i pre nego što potrošim karaktere, preostaje da se zajedno sa vama zapitam da li će Stefanović pare od presude uplatiti u humanitarne svrhe ili će ih staviti u džep. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: