Ilustrovani voz

Čim sam u novinčinama pročitao blagu vest da će voz - ruski, a da koji drugi - bogato ilustrovan umetničkim izobraženjima srpske kulturne baštine na Kosovu, krenuti put Severne Mitrovice - znao sam da će uslediti pičvajz, kao što je i usledio, srećom (i za sada) bez žrtava u ljudstvu i materijalu. Kako sam to - možda se pitate - mogao znati? Da nisam gledao u kristalnu kuglu? Nemojmo se zajebavati! Svi su to znali.

Otpravnik vozova - mislim na onog stvarnog, iz debele senke, ne na onog peronskog, sa crvenom kapom - svakako je znao da će parola "Kosovo je Srbija", ispisana na "dvadeset jezika" biti šaka krupne soli bačena u oči vlastima lažne države, ali sam - nakon što sam stavio prst na čelo i malo porazmislio - ukačio da je otpravniku voza upravo i bio cilj da isprovocira lažne kosovske državnike (i još lažnije železničare), da ih navede da policajno spreče ulazak šarene kompozicije na teritoriju Kosova, posle čega će, je li, "istina o Srbima" isplivati na videlo, zajedno sa mračnom istinom o Šiptarima koji "ničim izazvani" sprečavaju protok ljudi, robe i kapitala.

Kada je voz - na dojavu da je pruga "minirana" i da se sprema apšenje mašinovođe, konduktera i putnika - zaustavljen u Raški (ne "u Raškoj", novindžijski totovi), Oco Vučić je srazmerno vešto odglumio osupnutost i u etar ispustio uobičajene pomirljivo-preteće zvuke o tome da "Srbija želi mir u regionu, ali da neće dozvoliti"" a posle su stvar u svoje ruke preuzeli tabloidi i tabloidne televizije, među kojima se naročito istakao Informer sa čije je naslovnice načisto pomahnitali Lazanski izneo ideju - za sada ne i naredbu - o povratku srpske vojske na Sever Kosova.

Ova me je afera podsetila ne donekle sličnu - sada već davnu - železničku aferu iz epohe Referendumskog Lopova, kada je DSS-ova zvezda u (ondašnjem) usponu, takozvani Ristivojević, na čelu grupe desperadosa izvršio otmicu voza u najboljem stilu vestern filmova. Epolog te žalosno-komične afere bio je da putnici - listom Srbi - nisu stigli kud su bili naumili, za razliku od putnika ilustrovanog voza za koje osnovano sumnjam da nisu ni bili naumili da stignu dalje od Raške i koji bi - da se lažni kosovski državnici nisu navatali na bućkalo autentičnih srpskih državnika - bili zdravo razočarani da je voz stigao u Severnu Mitrovicu, o razočaranju Glavnog Otpravnika bolje i ne govoriti.

Prepustimo vremenu da pokaže na šta će stvari izaći - najverovatnije ni na šta - a mi obratimo pažnju na detalj iz enterijera ilustrovanog voza koji belodano pokazuje koliko baštinici nisu dostojni baštine i kako je besramno traće na sitnu pijačarsku politiku. Samo, naime, pijačaru može pasti na um da interfon - na kome doslovno piše "Hitna KomunikaciJa s mašivnodom" - zapandrči preko lica svetitelja izobraženog na reprodukciji freske, koju je neki davni zograf izgleda džaba malao, to jest krečio.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: