Olja pojela vuka

Može biti da su vispreniji među vama već iz naslova dokonali da je tema naše današnje kolumne intrevju - pompezno naslovljen "Pobediću Vučića" - koji je prezidencijalni kandidat, Vuko Jeremić, blagoizvoleo dati Oliveri Bećković.

Intervju započinje Oljinom uvodnom konstatacijom da je "kandidatura bilo koga ko nije kandidat vlasti izjednačena sa krivičnim delom veleizdaje", što je - bar u pravnom smislu i bar za sada - donekle preterano, ali u suštini nije daleko od istine jer se aktuelna srpska vlast - koja se, da ne bude zabune, od vekovne serije prethodnih razlikuje samo po tome što je plemenski prostakluk, pasjaluk i montanjarsku navalentnost dovela do paroksizma - vlasti dokopala (i teži da na vlasti zauvek ostane) na površno modernizovanoj mitološkoj patki o Milošu Obiliću i Vuku Brankoviću, umal ne rekoh - Jeremiću, ali se na vreme ujedoh za jezik i tako dušu svoju spasoh.

Šta, dakle, kaže Vuko? Eh, šta? Svaka mu je ka vladičina, do te mere ka vladičina da bih - da sam se počem juče vratio sa desetogodišnje turneje po Marsu - bezbeli za njega glasao, ali budući da sam rečeno vreme proveo ovde (i pritom uspeo da ne izlapim), još uvek čuvam u pamćenju njegove "rane radove", a pamtim i poslovicu o vuku koji menja dlaku, ali ne i ćud.

Ukratko prepričano, Vuko obećava da će nam - ukoliko pobedi Vučića - po kratkom postupku povaditi vekovno trnje iz mindže, a u tome će mu - takođe kaže - pripomoći "ugledni stručnjaci" koji rade na "predsedničkom programu". Ostavimo sad po strani to što je "predsednički program" već napisan u ustavu - za koji, istina, ovde niko ne haje - pa se zapitajmo: nije li Vuko, doduše pod vrhovnom komandom razrednog starešine (i doduše ne jedini) svojski radio na asfaltiranju puta kojim se Vučić uspentrao na vlast i - nakon što se uspentrao - donekle čak i smirio Jeremićevu steroidnu histeriju.

Sve napred rečeno ne znači da od Jeremića nije mogao postati dobar političar - ne manjka mu ni inteligencije, ni obrazovanja, ni kulture u ophođenju - samo da (eh, pusto tursko) nije bio preterano sklon nepodnošljivoj lakoći napredovanja u službi i raznoraznim prečicama koje - o tome nas iskustvo "našeg naroda" (uzalud) poučava - po pravilu produžavaju put, a često odvedu i na stranputicu. Neću, naravno, da kažem da bi Jeremić svojim (eventualnim) prezidencijalnim činjenjima i nečinjenjima značajno produbio stranputicu kojom već decenijama tumaramo, ali hoću da kažem da oni koji pokušavaju da stranputicu pretvore u autostradu - a Jeremić je jedan od takvih - nikada neće naći put. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: