Srpska utopija

Znam da previše zahtevam od vas, ali stisnimo muda, pokušajmo da se bar na jedan dan odamo utopističkim sanjarijama. Pa započnimo našu fantastičnu avanturu vizijom Srbije u kojoj cvatu ruže, po kojoj teku reke besplatnog meda, mleka (i rakije i rakije, dobacuju džabalućari), u kojoj natalitet vrtoglavo raste, u kojoj su bolnice, obdaništa i škole hipermoderne i i hiperopremljene građevine, u kojoj fabrike rade punom parom - a za prljavije poslove angažuju radnike iz okolnih, siromašnijih zemalja - u kojoj su, nadalje, političari samozatajni i maltene nevidljivi službenici države, u kojoj svi, reda radi, znaju latinicu, ali u kojoj svi pišu ćirilicom.

Otiđimo i korak dalje i zamislimo neutralnu Srbiji koja podjednako dobro (ekonomski) sarađuje sa Rusijom, Amerikom, Kinom, Nemačkom, Indijom - ukratko, sa celim svetom - koju odavno više niko ne mrzi "zato što je pravoslavna i što se krsti sa tri prsta" (Irinej Gavrilović), koja sa regionalnim zemljama održava tesne prijateljske odnose, u kojoj dileri droge (u svakoj utopiji mora biti i trun zla) sede u mardeljima švedskog tipa, a ne u upravama fudbalskih klubova, u kojoj je blagostanje toliko poraslo, a međunacionalna trvenja zamrla do mere da su se Kosovari presaldumili i pokajnički se vratili pod okrilje "srpskog teritorijalnog integriteta i suvereniteta", pod uslovom, doduše, da u novonastaloj reintegraciji predsednik - po ustavu - bude Srbin, a premijer Albanac. I pročaja. Maštanjima nema kraja.

Koliko bi Srba - da je sve onako kao što je napred ispisano - bilo zadovoljno takvom Srbijom? Svi? Ma jok! Pogrešan odgovor! Najviše trideset-trideset pet procenata. Uz napomenu da su podastrte cifre krajnje relativne, smeo bih se, recimo, opkladiti u poveliku sumu da najmanje sedamdeset odsto Srba - iz čistog pasjaluka - ne bi prihvatilo da premijer bude Albanac, sve da Šiptarova vlada obezbeđuje norveški standard. Na stranu to što bi Srbija u goreopisanom stanju bila otimanje ljeba iz usta hordi pljačkaša, plačipički, šamana, narikača i junaka koji svakodnevno ginu za otadžbinu, na rečima, naravno - ali i za solidnu naknadu - i na svakodnevnom umoru otkrivaju veliku istinu da je stanje Srbije, ćirilice, pravoslavlja i - uopšte - "svega što je srpsko" - katastrofalno zato što nas usual suspects (znate ko su, da ne traćim karaktere) mrze i podmeću klipove u točkove našeg napretka, a mrze nas - bar je to jasno - zato što smo Srbi, pravoslavni i što pišemo ćirilicom. Pre nego što turim tačku na današnju kolumnu - i pre nego što se probudimo u pustinji srpske realnosti - reći ću vam da je java Srbije takva kakva je, zato što je - takvu-kakva je - većinska Srbija iz petnih žila hoće. U tom smislu se nemojte nešto naročito uzibretiti ako u aprilu u prezidencijalni konak zasedne Šešelj, prorok pasjaluka. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: