Hot dog

Ogreših, izgleda, dušu o Obrada Kesića izražavajući sumnju u spremnost vašingtonske administracije da otvori dušu pred renomiranim političkim analitičarem, naše gore listom. Kao i insinuacijama da je Kesićeva politička analitika frojdovskog tipa, što će reći da se - kao i srpska politika - zasniva na poslovici: što je babi milo, to joj se i snilo.

Pokazalo se, međutim, da Kesić ne samo da dobro zna šta se kuva u vašingtonskom kosovskom loncu, nego i u redakciji Danasa. Ne beše moja zanemarivost čestito ni poslala jučerašnju kolumnu, a Obrad je pohitao da me demantuje i da posredstvom Sputnjikovog sajta srpskom narodu i senatu objasni da đeneral Hot - pardon - Mad - Dog Matis fakat jeste natuknuo nešto o potrebi formiranja kosovske vojske, ali da je to bilo "pre", a znamo - Mujo nas je tome poučio (ili to beše Haso) - da je "prije" bilo svega, pa i antisrpskih izjava američkih zvaničnika.

Lepo je na tu temu juče u mojoj omiljenoj žutari, Blicu, pisao Ranko Pivljanin skrećući pažnju ovdašnjoj javnosti - to jest praveći mi konkurenciju džaba krečenjem - da na ovom svetu ne postoji toliki Tramp koji bi - zarad voštane figure u Jagodini - volonterski vadio trnje iz srpske mindže i da je džaba krečenje kvariti mu onu lepu frizuru naticanjem šajkače na glavu i pozivanjem na pokojnu baka-Milicu koja mu je čuvala decu.

No, dobro, hajde da se i ja upustim u političku analitiku i da bacim pogled u kristalnu kuglu. Šta, dakle, kažem? Hoće li biti promena američke politike prema Srbiji i da li će Kosovo dobiti vojsku? Čisto sumnjam i u jedno i u drugo. Prvog što se tiče, držim da dok se narodi i narodnosti Zapadnog Balkana budu uzdržavali od kenjanja po tuđim dvorištima, u toj stvari nikakvih promena neće biti, a povodom druge stavke - kosovske vojske - sumnja mi je veća od nade jer bi papreni račun za stvaranje lažne armade još lažnije države bezbeli morala podmiriti Amerika, koja uopšte nije toliki trošadžija koliko se to balkanskim narodima i narodnostima čini.

U kristalnoj kugli sam takođe video (ili mi se prividelo) da u ovom trenutku ne postoji nikakva američka politika prema Srbiji (i Kosovu), ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su za Ameriku Srbija i Kosovo sto dvadeset deveta i sto trideseta rupa na svirali, a još se ne zna - tek je nova administracija zasela - kakva je američka spoljna politika glede prve, druge i treće rupe. Setih se tim povodom sećanja jednog preživelog logoraša iz Aušvica koji je napisao da je najužasnije u logoru saznanje da je "apsolutno sve moguće", pa mi - budući da se svet polako pretvara u koncentracioni logor - pade na um sledeća mogućnost. Pozove Tramp Tomu Nikolića (i Kesića, da prevodi) u Ovalni salon i kaže: Slušaj, Tomo, sutra ti vraćam Kosovo, ali Srbija zauzvrat mora da uvede sankcije Rusiji i da se učlani u NATO. A dal bi Tomo bio vera il nevera, o tome se možete izjasniti na sajtu Beogradskog vodovoda.


Svetislav Basara: http://www.danas.rs/Hotdog

Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: