Kako je nastao spot ''Ima li pilota u avionu''

Tako što su Kreativci izložili ideju:

– Ideja je avion. ErSrbija. Leti ravno. Kroz oblake. Odjednom, glas pilota kaže jedno, onda glas kopilota drugo. Putnici su u kabini začuđeni. Slušaju svađu iz kokpita. Rez na kokpit. Pilot kaže idemo mojim putem, kopilot kaže idemo mojim. Jedan okrene volan ulijevo, drugi udesno. Rez na kabinu. Putnici se tumbaju s jedne strane na drugu. I onda kadar iz kontrolnog tornja, kontrolori gledaju avion koji leti kao po kaldrmi.

– Dobro, a gde sam tu ja?

– Sad upadate. Rez na vas, krupno. Spavate u avionu, sa onim vazdušnim jastučetom oko vrata.

– Kako spavam, ako se avion tumba?

– Ne tumba se. To ste vi sanjali. Dok putujete tim avionom. I tu vi izgovarate tekst. Kažete da je to bila vaša mora, ali da ona može da postane mora cele Srbije.

– Dobro, to mi se sviđa. Samo da to neko ne protumači drugačije?

– Kako?

– Naprimer, da Srbija preko mene dobija izlaz na moru.

– Neće, većina kojoj se obraćamo nije tako pametna. Znači, probudili ste se, i sad gledate u kameru, i kažete da je zemlja poverena na upravljanje dvojici ljudi, premijeru i predsedniku, i ako oni vode zemlju u različitim smerovima, nećemo moći da održimo stabilan kurs koji trenutno imamo. I kad vi to kažete, onda ona dva pilota, koja sada sede ispred vas u kabini, kažu: Dobro rečeno.

– Koja dva pilota?

– Ona koja su cimala avion levo-desno.

– A ko vozi avion ako oni sede u kabini?

– Pa niko, dok vas ne izaberu.

– Znači, u mojoj mori zemlju vode dva pilota na suprotne strane, i putnici se tumbaju, a u mojoj kampanji zemlju ne vodi niko, i putnici se ne tumbaju?

– Da. Vi garantujete stabilnost i avionu bez pilota.

– Dobro, to mi se sviđa. A kad ja vozim avion?

– Pa ne vozite.

– Ne razumem. Pa cela kampanja je o tome da ja preuzmem avion.

– Sami?

– Ne, sam sa sobom. Može li spot da se završi tako da u kokpitu ja budem i pilot i kopilot?

– Nije loša ideja. A šta mislite da vi budete i svi putnici u kabini?

– Može li to da se izvede?

– Tehnički je komplikovano, ali nije nemoguće. Da li biste bili uvek u istom odelu, ili biste predstavljali narod?

– Ja bih voleo da predstavljam narod, ako je moguće.

– Onda bismo morali da vas presvlačimo.

– Kako da me presvlačite?

– U različite nošnje i odela. Šajkača, opanci, šubara, košulja, majica… Ne trebaju gaće, ako ste to mislili. Ali to će produžiti snimanje za nekoliko dana.

– E nemamo nekoliko dana. Već kasnim.

– Onda ostajete samo vas dva u kokpitu.

– Koja dva?

– Vi i vi.

– Aha.

– Jeste li nekad upravljali avionom?

– Nisam. Ali ne može da bude teže od upravljanja vladom.

– Možda da tako završimo spot? Okrenete se i obojica kažete u kameru: nisam nikad vozio avion, ali za Srbiju mi ništa nije teško.

– Koja obojica?

– Pa vi i vi.

– Ti mi se sviđa.

– Možda da ubacimo neku aluziju na Kosovsku bitku?

– Kakvu aluziju?

– Naprimer, da se Srbija s vama na čelu diže iz carstva zemaljskog u carstvo nebesko.

– Da onda stavim i krunu?

– Pa ako imate nameru da se kandidujete za kralja, nije loša ideja.

– Nemam, ali ako se kandiduje Karađorđević, moraću i ja.

– Da li biste obojica nosili krunu?

– Koja obojica?

– Pa vi i vi. Kao dvoglavi orao…

– Ne znam, to je malo glupo, dvoglavi orao gleda levo i desno, a ja gledam samo ispred. I zašto da nas bude dvojica, kad je cela kampanja o tome da budem sam.

– U pravu ste. Ne treba da komplikujemo spot sa scenom vas i vas u kokpitu. Dovoljno je da ste u avionu. Narod vama veruje. Ako se vi koji ste oličenje brige ne brinete što piloti sede u kabini, a ne upravljaju avionom, zašto bi se iko brinuo? Uostalom, svi znaju da ima i automatski pilot.

– Pa šta ću ja uopšte u avionu, ako Srbiju može da vodi automatski pilot?

– Zato što Saša Janković neće biti automatski kao Toma Nikolić.

– Tačno. Onda, kad snimamo?



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: