Konja za premijera

Najpre pomislih, najbolje je da premijer na to mesto postavi svog rođenog brata. Ne bi to bio presedan, čak ni u Evropi. Samo, ima tu jedan problem. Šta ako brat bude bolji premijer od - brata?

Svaki kandidat za premijera treba da bude upadljivo neprimetan. Recimo, kao Dačić dok je bio premijer pre par godina, a da to niko u zemlji nije ni primetio. Seća li se iko barem jedne Dačićeve odluke? Reforme? Ili, nedajbože, uverenja?

Tu, dakle leži tajna uspeha dobrog kandidata: da se ne meša u svoj posao. Biografija? Afere? Nebitno. Eto, koliko Dačić ima nerasvetljenih afera, i šta fali? Mediji ga opet kandiduju za premijera, a ni šanse da prođe nisu male. Pored toliko kompletnih idiota u vlasti (da citiram premijera) - ima li ovde afere koja ruši pravni poredak? Naprotiv, nijedna ga ne ruši, nego ga unapređuje.

Tako da je, u stvari, svejedno ko će postati premijer. Hoće li to biti Marijan Rističević, vicepobednik rijalitija Farma, istaknuti SNS-ov poslanik u parlamentu? Mada to možda i nije dobra ideja. Šta mislite da sutra počnu po medijima da izlaze slike razgaćenog Rističevića, kao što sada izvlače slike obnažene Trampove supruge? Ne ide, fakat, hajdemo dalje.

Velike šanse svakako ima i Zoran Babić - Vazduplohov, bivši šef
SNS-ove poslaničke grupe. Poslednjih nedelja mediji bruje o tome da će ga imenovati za direktora beogradskog aerodroma, što je u stvari sjajna vest, jer niko ne govori o tome da će on da prevozi putnike, tako da smo mirni. A kad bi postao premijer, barem bi se narod radovao svakoj njegovoj izjavi, ma kako teške reforme nam najavljivao.

Ne treba sa liste kandidata izbrisati ni sadašnjeg ministra policije. Osvedočeni je plagijator, ali, šta sad? U naprednjačkoj Srbiji to nije ništa strašno, da političar pokrade nečiji naučni rad, knjigu ili priručnik, pa na njemu doktorira.

Ništa gori kandidat nije ni Siniša Mali, i sam dokazani plagijator, kome je premijer najavio smenu sa mesta gradonačelnika zbog rušenja u Savamali. Šta ima to veze? Pa mora čovek negde da se zaposli...

O plagiranom doktoratu Jorgovanke Tabaković mediji skoro da reč nisu progovorili. I zašto bi? Guvernerka ćuti, kao što o iznetim dokazima ćute i ministar policije i gradonačelnik, nije li to dovoljno? Ona ume dobro da ćuti, a još bolje ume da pročita svoje mišljenje, naročito o monetarnoj politici. Znači, idealna kandidatkinja za premijera...

Sad, okrenemo li se privredi, i tu ima sjajnih imena. To su ljudi koji imaju rezultate - dobro načete fabrike, milionske gubitke, nenaplativa potraživanja... ne stvara se to preko noći, veliki je rad tu uložen.

Poslovna SNS-ova elita retko može da se pohvali regularnom fakultetskom diplomom, ali to nije neka prepreka za premijera, ako dobro radi svoj posao. Evo, prethodni direktor EPS-a je i bez diplome lepo vodio firmu, pa šta je kome falilo? Ne treba tog kandidata zaboraviti. Kao ni njegovog naslednika, zbog koga je čaršija, samo zato što je ranije bio vlasnik pečenjare, Elektroprivredu Srbije preimenovala u - Elektropečenjare Srbije.

Ništa bolji, ali ni gori kandidat nije direktor RTB Bor, koji je promenio pet partija, baš kao i predsednica našeg parlamenta (eto još jednog sjajnog kandidata). Ali za razliku od nje, on je svojim gubicima zadužio i praunuke naših unuka, pa bi verovatno i to trebalo imati u vidu pri odlučivanju.

Premijer uvek može, kao što je i obećao, a nije stigao, da redovno prima narod svake nedelje, pa da među svetom koji dođe da se požali na svoje muke nađe dobrog kandidata. Tome će naročito pomoći to što, kao dobar pravnik, premijer pri odlučivanju sasluša samo jednu stranu, kao da o državnom aparatu (daleko bilo) misli gore nego oni što su došli na njega da se žale.

Ako ni to ne urodi plodom, ostaje još jedan način, isproban doduše davno, još u starom Rimu, kada je jedan imperator imenovao - konja za senatora. Eto, znači, ne bi ni to bio presedan.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: