Mirko, Slavko i Vuk

Poslednjih dana baš prekardašismo sa osvrtima na poslove i dane američkog predsednika dok su kandidati za našeg predsednika čamili u medijskom mraku, pa ko velim - hajde da vidimo gde su ta divna wanna be džumhurbaškan stvorenja, šta rade, šta im se događa.

Za ostale nisam siguran (podozrevam da ni oni nisu sasvim sigurni), ali kandidat Jeremić je takoreći svugde, ka neka je tičica - čas ovde, čas onde - nema medija sa čijih stranica/ekrana/ringle Vuko ne obznanjuje srpskom narodu i senatu da ga Vučićevi zli volšebnici drže podalje od istih tih medija i danonoćno ubacuju klipove u točkove njegove revolucije, u koju i moja ništavnost namerava ubaciti nekoliko kočanjki.

Pre nego što zađemo u sitna crevca Jeremićeve predizbornosti, osećam obavezu da čitateljstvu i komentatorluku objasnim zašto bih više voleo da na Andrićevom vencu ostane Tomo nego da se u njega useli Vuko. Tomo Nikolić, naime, ipak ima određena politička uverenja, koja su u svojoj najboljoj (teške li reči) varijanti luk i voda, a u najgoroj mogu biti vrlo opasna po istoriju i život, ali i takav kakav je, naš već pomalo bivši džumhurbaškan ostaje unutar granica politike, za razliku od Jeremića, čije je jedino - doduše kao mramor čvrsto - uverenje da on, Jeremić, uvek treba da bude neko vrlo veliko političko mudo, bilo gde, bilo kad, preko reda i po bilo koju cenu koju - viđi sad vraga - po pravilu plaća neko drugi, kao što smo - da vas podsetim - učinili svi mi, poreski obveznici, onomad kad je Vuko iskeširao grdne državne pare ne bi li iz američkog sužanjstva oslobodio onog siledžiju Kovačevića, beše li.

Spolja posmatrano, Tomo i Vuk se razlikuju koliko nebo i zemlja, ali ako se samo malo pažljivije zagledamo, videćemo da su Jeremićeve "komparativne" prednosti - uljudnost u ophođenju, elokvencija, perfektno vladanje engleskim jezikom, obrazovanje, nesklonost lupetanju - spoljašnji omotač, neka vrsta kamuflaže iza koje se krije ličnost neuporedivo zlokobnija od Nikolića, a - viđi tek sad vraga - Kremlju isto tako bliska, ako ne i bliža od Tome, koji baš ume da pretera sa izlivima slovenske osećajnosti.

A sad idemo u sitna crevca. Pažljivijim posmatračima ovdašnje političke scene zapalo je za oko da je Jeremićeva kampanja poprilično pompezna, što će reći da puno košta, pa su Vuku postavili neprijatno pitanje ko sve to finansira na šta je Vuko - diplomatski, a da kako drugačije - odgovorio da su u pitanju "male donacije" samozatajnih osoba kojima Vuk, uviđavan kakav je, ne želi da otkriva identitete da im, je li, ne bi "nacrtao mete na čela" i tako olakšao posao esenesovskim eskadronima smrti. Sve me to zamešateljstvo iz nekog razloga podseti na drevni strip Mirko i Slavko iz epizode u kojoj Slavko kaže: Pazi, Mirko, metak, a Slavko mu odgovara: Hvala, Mirko, spasao si mi život.



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: