Pretumbavanje

Svašta se izdogađalo dok sam odsustvovao iz javnosti, ništa, međutim, što ne bi bilo predvidivo, kao na primer, prezidencijalna kandidatura Aleksandra Vučića. Nije njemu - koliko shvatam - na Andrićevom vencu smetao Toma Nikolić, daleko od toga, ali sve očigledniju mogućnost drugog kruga izbora Vučić sebi naprosto nije mogao priuštiti. To bi značilo slabljenje "nacionalnog jedinstva", a mogućnost da izbore dobije neko strano telo, bila je ravna noćnoj mori.

U Vučićevoj optici samo "više nego ubedljiva pobeda" dolazi u obzir, sledstveno čemu je Tomu pustio niz vodu, što se sve bivšijem džumhurbaškanu i nije baš svidelo, pa se privremeno uskurčio i najavio samokandidaturu, ama je brzo reterirao, mada sam ja očekivao da će se upustiti u štrajk glađu, ali ništa ne bi od toga. Zna Vučić tajne Tomine gladi.

Eto, uzgred, zbog čega sam se ja u počecima demokratizacije zalagao da se Srbija vrati u status monarhije i zbog čega sam izbio na loš glas kao nazadnjak i crnokošuljaš. Daleko od toga da su me privlačili monarhijski kič i pompa, dvorski balovi i dvorske dame, ali sam, više intuitivno nego racionalno, dokonao da će republikanski kič i pompa biti stostruko gori, što se pokazalo kao tačno.

Najpre na slučaju Slobodana Miloševića, koji se na prezidencijalnom položaju ponašao kao blaža verzija Ivana Groznog, potom i za vakta JexS-a Borisa, koji je, fakat, bio prezidencijalno nenasilna i blagorodna ličnost, ali koji je, takođe, zaobilazio procedure, muljao ispod žita, uvlačio se narodu u dupe, cepao stranke, da bi na kraju - usled viška računice - poziciju prepustio Tomi Nikoliću, a moć - Aleksandru Vučiću.

Ustavni monarh, ma kakav bio, ograničenih je ovlašćenja i doživotno sedi na tronu tako da furtutme oko mesta šefa države nema, za razliku od republikanskih prezidenata koji onoga momenta kada osvoje izbore, počinju da razmišljaju o sledećim, što unosi permanentnu nestabilnost i psihozu. Ako se sećate, kada je Milošević izgubio izbore (što mu je teško palo), umalo nije izbio građanski rat.

Hajde da pogledamo u staklenu kuglu, pa da vidimo kako će se Vučić ponašati na prezidencijalnom položaju koji ne menja ništa u odnosu snaga. Jedna je stvar sigurna - ne može on sedeti miran, a pogotovo neće moći da poput Tome iznosi povremene filozofsko-istorijske refleksije. Postaviće on nekog premijera (već je gužva u premijerskom prostoru), premijer će ga pokorno slušati, ama sam siguran da će mu Overlord visiti nad glavom, da će svraćati i u vladu i u skupštinu, da će svaki dan držati konferencije za štampu, a da će njegova Stanislava Pak postati DJ Vučićević. 



Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklamu ispod, unapred smo zahvalni: